Гинска река
Гинска река је десна, већа саставница Нишаве, па се сматра изворишним краком Нишаве. Налази се у Општини Годеч у Софијској области.[1]
Гинска река | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 30,6 km |
Басен | 104,6 km2 |
Слив | Црно море |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | југоисточна падина Малог Кома |
В. извора | 1.848 m |
Ушће | Нишава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Бугарска |
Географске одлике
уредиЗаједно, Гинска река и Врбница су саставнице Нишаве. Међутим Гинска река је по дужини и по површини слива и водносности, већа и значајнија од Врбнице, тако да се рачуна као изворишни крак Нишаве.[2]
Извор
уредиИзвире на 1.848 m н.в. на југоисточним падинама Малог Кома (2.016 m н.в) и сустиче се са Врбницом на висини од 628 m. н.в.
Слив
уредиГинска река има дужину тока од 30,6 km, док површина њеног слива износи 104,6 km². У односу на просечну висина слива Врбнице, висина Гинске реке је за око 400 метара већа.[2] Слив Гинске реке одликује се највећом просечном надморском висином у сливу Нишаве – 1.181 m.
Густина речне мреже је прилично мала имајући у обзир надморску висину слива, односно повећану количину падавина и велике нагибе терена, и износи 1,01 km/km². [2]
Коефицијент пуноће слива је прилично велики и износи 0,41, што представља добру основу за наглу појаву великих вода.[2]
Притоке
уредиПритоке Гинске реке су малобројне и кратких су токова, нарочито у горњем делу слива, што је последица пре свега мале ширине слива, али и геолошког састава терена.
Геоморфологија
уредиОд извора до села Полеглица речни ток има меридијански општи правац пружања да би низводно река лактасто скренула ка југозападу. Кроз истоимено село Гинска река је каналисана и заштићена од високих вода.
Више од половине слива изграђено је од карбонатних стена, кредне старости, док је сам изворишни део у диоритима палеозојске старости, где је речна мрежа и најгушћа.[2]
У Годечкој котлини долина Гинске реке се проширује. Речно корито је усечено у квартарним седиментима, делувијуму и пролувијуму, а река је образовала уску алувијалну раван. Низводно од Годечке котлине речна долина је уска, стрма и усечена у карбонатним стенама где формира више укљештених меандара.[2]
Вегетација
уредиНајвиши делови Малог Кома покривени су травнатом вегетацијом коју смењује појас одлично очуване букове шуме. Терени изграђени од кредних пешчара, алевролита и конгломерата, као и тријаских магматских стена покривени су углавном шумском вегетацијом, док је карбонатна подлога покривена највише травнатом вегетацијом, иако има и камењара.[2]
Види још
уредиИзвори
уредиЛитература
уреди- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015