Гина Бахауер (грч. Τζίνα Μπαχάουερ; Атина, 21. мај 1913 — Атина, 22. август 1976) била је грчка пијанисткиња британског држвљанства. Заједно са руским пијанистом, диригентом и композитором Сергејом Рахмањиновим вежбала је дуги низ година.[1]

Гина Бахауер
Лични подаци
Датум рођења(1913-05-21)21. мај 1913.
Место рођењаАтина, Краљевина Грчка
Датум смрти22. август 1976.(1976-08-22) (63 год.)
Место смртиАтина, Грчка
Композиторски рад
СараднициСергеј Рахмањинов
Најважнија дела
The rare recordings

Биографија

уреди

Гина је рођена 21. маја 1913. године у Атини и јеврејског је порекла. Свој први наступ имала је са осам година. Због велике љубави према музици, завршила је грчки конзерваторијум 1929. године. Први пут је наступала са оркестром 1932. године, са тек 19 година.[2] За време своје плодне каријере одржала је мноштво концерта и издала велики број песама, како у Грчкој, тако и у иностранству. Преминула је од последица срчаног удара током Атинског фестивала, на дан када је требало да одржи солистички концерт заједно са Вашингтонским националним симфонијским оркестром.[3]

Наслеђе

уреди

Гина Бахауер такмичење се одржава сваке године у Солт Лејк Ситију и друго је по величини такмичење у Сједињеним Америчким Државама, а намењено је свим младим пијанистима.

Кућа у којој је Бахауер живела још увек је у добром стању. Комшије које живе близу куће, у њено сећање је одржавају. Сваке године мноштво фанова посећује град Халандри само како би посетили кућу пијанисткиње.[4]

Дискографија

уреди
Назив
Piano Concerto in a Minor, Op. 16: I. Allegro molto moderato

Симфониски оркестар ББЦ-а; Basil Cameron (11:51)

Piano Concerto in a Minor, Op. 16: Piano Concerto in A Minor, Op. 16: II. Adagio

Симфониски оркестар ББЦ-а, Basil Cameron (6:12)

Piano Concerto in a Minor, Op. 16: Piano Concerto in A Minor, Op. 16: III. Allegro moderato molto e marcato

Симфониски оркестар ББЦ-а, Basil Cameron (9:27)

Piano Concerto No. 5 in E-Flat Major, Op. 73 "Emperor": I. Allegro

Симфониски оркестар Лондона, Stanisław Skrowaczewski (0:02)

Piano Concerto No. 5 in E-Flat Major, Op. 73 "Emperor": II. Adagio un poco mosso

Симфониски оркестар Лондона, Stanisław Skrowaczewski (7:36)

Piano Concerto No. 24 in C Minor, K. 491: I. Allegro

Alec Sherman, Лондонски оркестар (13:01)

Piano Concerto No. 24 in C Minor, K. 491: II. Larghetto

Alec Sherman, Лондонски оркестар

Piano Concerto No. 24 in C Minor, K. 491: III. Allegretto

Alec Sherman, Лондонски оркестар (8:50)

Piano Concerto No. 26 in D Major, K. 537 "Coronation": I. Allegro

Alec Sherman, Лондонски оркестар (13:34)

Piano Concerto No. 26 in D Major, K. 537 "Coronation": II. Larghetto

Alec Sherman, Лондонски оркестар (6:04)

Piano Concerto No. 26 in D Major, K. 537 "Coronation": III. Allegretto

Alec Sherman, Лондонски оркестар (10:34)

Toccata, Adagio & Fugue in C Major, BWV 564: I. Preludio (6:22)
Toccata, Adagio & Fugue in C Major, BWV 564: II. Intermezzo (5:14)
Toccata, Adagio & Fugue in C Major, BWV 564: III. Fugue (4:26)
Piano Concerto No. 2 in G Minor, Op. 22, R. 190: I. Andante sostenuto

Alec Sherman, Лондонски оркестар (11:21)

Piano Concerto No. 2 in G Minor, Op. 22, R. 190: II. Allegro scherzando

Alec Sherman, Лондонски оркестар (5:29)

Piano Concerto No. 2 in G Minor, Op. 22, R. 190: III. Presto

Alec Sherman, Лондонски оркестар (6:20)

Ballade in F-Sharp Major, Op. 19
Gaspard de la nuit, M. 55: I. Ondine (6:19)
Gaspard de la nuit, M. 55: II. Le gibet
Gaspard de la nuit, M. 55: III. Scarbo (9:16)
За пијаном, L. 95: I. Prélude (3:40)
За пијаном, L. 95: II. Sarabande (5:00)
За пијаном, L. 95: III. Toccata (3:53)

Референце

уреди
  1. ^ „Gina Bachauer, une grande pianiste trop oubliée”. Crescendo Magazine (на језику: француски). Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Gina Bachauer (Piano) - Short Biography”. www.bach-cantatas.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Gina Bachauer”. www.jewishvirtuallibrary.org (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Applications open for 2020 Gina Bachauer Competition in Utah, US”. Rhinegold (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везе

уреди