Гертруда Хурлер
Гертруда Хурлер (нем. Gertrud Hurler; Таборзец, 1. септембар 1889 — Растенберг, 1965) била је немачка педијатрица, која ће остати запамћена по неколико открића у медицини, чији медицински епоними, њој у част, данас носе њено име: (Hurler's cells, Hurler's syndrome, Hurler's variant, Hurler-Scheie syndrome).[1][2]
| Гертруда Хурлер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. септембар 1889. |
| Место рођења | Таборзец, Немачка |
| Датум смрти | 1965. (75/76 год.) |
| Место смрти | Растенберг, Немачка |
| Пребивалиште | Немачка |
| Образовање | Универзитет у Минхену |
| Научни рад | |
| Поље | медицина, педијатрија |
| Познат по | Хурлеров синдром |
Живот и каријера
уредиРођена је у малом месту Таборзец (нем. Taberwiese), у округу Растенбург, на пољско-мемачкој граници (данас у Пољској у Војводству варминско-мазурском), као ћерка лекара опште праксе. Основно школовање завршила је у Кенигсбергу а медицину је студирала на Универзитету у Минхену.
Након стицања дипломе лекара, специјализирала је педијатрију у Дечјој болници Хаунер (названој по Аугусту фон Хаунеру, 1811—1884). Године 1919. преселила се у Нојхаузен, где је обављала педијатријску праксу више од 45 година.[3]
За време националсоцијализма у Немачкој била је члан Националсоцијалистичке немачка радничке партије и нацистичког медицинског удружења.[4]
Године 1914. удала се за ветеринара, доктора Конрада Хурлера кога је инспирисала да стекне медицинску квалификацију. Следеће године родила је ћерку Елизабет, која је касније студирао медицину, и сина Франца Густава, рођеног 1921. године, који је погинуо током акције у Другом светском рату.
Гертруда Хурлер је била изузетан лекар и веома драга и поштована особа од стране пацијената. Остаће запамћена по открићу једне од најтежих мукополисахаридоза - мукоплосакаридозе тип I, која је по њој добила назив Хурлеров синдром.
Преминула је 1965. године у Растенбергу у 76. години живота.
Епоними
уредиЕпоними изведени из имена Гертруде Хулер:
- Hurler's cells
- Hurler's syndrome
- Hurler's variant
- Hurler-Scheie syndrome
Библиографија
уреди- G. Hurler: Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem. Zeitschrift für Kinderheilkunde. Berlin. 24: 220—234. 1919. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - C. A. Hunter: A rare disease in two brothers. Proceedings of the Royal Society of Medicine, London, 1917, volume 10, Section Dis. Children, 104-116.
- M. Pfaundler: Demonstrationen über einen Typus kindlicher Dysostose. Jahrbuch für Kinderheilkunde und physische Erziehung. Berlin. 92: 420. 1920. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - P. Maroteaux, M. Lamy: La pseudo-polydystrophie de Hurler. La presse médicale. Paris. 74: 2889—2892. 1966. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ).
Види још
уреди- Мукополисахаридоза тип I H-S (Hurler-Scheie синдром)
- Мукополисахаридоза тип I H (Хурлеров синдром)
Извори
уреди- ^ Enrique Chaves-Carballo: Gertrud Hurler. In: Stephen Ashwal (Hrsg.): The Founders of Child Neurology. Norman, San Francisco 1990, S. 521–523
- ^ Hurler, Gertrud (geb. Zach). In: Dokumentation: Ärztinnen im Kaiserreich. Website der Freien Universität Berlin, abgerufen am 12. 4. 2018.
- ^ Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy, ур. (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the mid-20th Century. 1: A-K. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-92039-1.
- ^ Bleker 2000, стр. 262.
Литература
уреди- Bleker, Johanna (2000). Sabine Schleiermacher: Ärztinnen aus dem Kaiserreich: Lebensläufe einer Generation. Weinheim. стр. 262. ISBN 978-3-89271-898-7.
- Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy, ур. (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the mid-20th Century. 1: A-K. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-92039-1.
Спољашње везе
уреди- Gertrud Hurler - биографија на www.whonamedit.com (језик: енглески)
