Често Декартове координате нису погодне за решавање проблема у математици и физици, па према врсти симетрије проблема користе се генералисане координате .[ 1]
Радијус вектор положаја у цилиндричним координатама
Цилиндричне и сферне координате
уреди
На пример, ако постоји цилиндрична симетрија, користе се цилиндричне координате, где се радијус вектор положаја описује као:
r
→
(
ρ
,
ϕ
,
z
)
=
ρ
e
→
ρ
+
z
k
→
{\displaystyle {\overrightarrow {r}}(\rho ,\phi ,z)=\rho {\overrightarrow {e}}_{\rho }+z{\overrightarrow {k}}}
r
→
(
ρ
,
ϕ
,
z
)
=
x
i
→
+
y
j
→
+
z
k
→
=
ρ
cos
ϕ
i
→
+
ρ
sin
ϕ
j
→
+
z
k
→
{\displaystyle {\overrightarrow {r}}(\rho ,\phi ,z)=x{\overrightarrow {i}}+y{\overrightarrow {j}}+z{\overrightarrow {k}}=\rho \cos \phi {\overrightarrow {i}}+\rho \sin \phi {\overrightarrow {j}}+z{\overrightarrow {k}}}
=>
e
→
ρ
=
cos
ϕ
i
→
+
sin
ϕ
j
→
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{\rho }=\cos \phi {\overrightarrow {i}}+\sin \phi {\overrightarrow {j}}}
Сада брзина тела постаје:
d
r
→
d
t
=
d
ρ
d
t
e
→
ρ
+
ρ
d
ϕ
d
t
e
→
ϕ
{\displaystyle {d{\overrightarrow {r}} \over dt}={d\rho \over dt}{\overrightarrow {e}}_{\rho }+\rho {d\phi \over dt}{\overrightarrow {e}}_{\phi }}
;
e
→
ϕ
=
sin
ϕ
i
→
+
cos
ϕ
j
→
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{\phi }=\sin \phi {\overrightarrow {i}}+\cos \phi {\overrightarrow {j}}}
Приметити да је:
e
→
ρ
=
∂
r
→
∂
ρ
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{\rho }={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \rho }}
и
ρ
e
→
ϕ
=
∂
r
→
∂
ϕ
{\displaystyle \rho {\overrightarrow {e}}_{\phi }={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \phi }}
Код сферних координата:
r
→
(
r
,
θ
,
ϕ
)
=
x
i
→
+
y
j
→
+
z
k
→
=
r
sin
θ
cos
ϕ
i
→
+
r
sin
θ
sin
ϕ
j
→
+
r
cos
θ
k
→
{\displaystyle {\overrightarrow {r}}(r,\theta ,\phi )=x{\overrightarrow {i}}+y{\overrightarrow {j}}+z{\overrightarrow {k}}=r\sin \theta \cos \phi {\overrightarrow {i}}+r\sin \theta \sin \phi {\overrightarrow {j}}+r\cos \theta {\overrightarrow {k}}}
Радијус вектор положаја у сферним координатама
e
→
r
=
∂
r
→
∂
r
=
sin
θ
cos
ϕ
i
→
+
sin
θ
sin
ϕ
j
→
+
cos
θ
k
→
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{r}={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial r}=\sin \theta \cos \phi {\overrightarrow {i}}+\sin \theta \sin \phi {\overrightarrow {j}}+\cos \theta {\overrightarrow {k}}}
r
e
→
θ
=
∂
r
→
∂
θ
=
r
cos
θ
cos
ϕ
i
→
+
r
cos
θ
sin
ϕ
j
→
−
r
sin
θ
k
→
{\displaystyle r{\overrightarrow {e}}_{\theta }={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \theta }=r\cos \theta \cos \phi {\overrightarrow {i}}+r\cos \theta \sin \phi {\overrightarrow {j}}-r\sin \theta {\overrightarrow {k}}}
;
r
sin
θ
e
→
ϕ
=
∂
r
→
∂
ϕ
=
−
r
sin
θ
sin
ϕ
i
→
+
r
sin
θ
cos
ϕ
j
→
{\displaystyle r\sin \theta {\overrightarrow {e}}_{\phi }={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \phi }=-r\sin \theta \sin \phi {\overrightarrow {i}}+r\sin \theta \cos \phi {\overrightarrow {j}}}
У општем случају:
h
q
i
e
→
q
i
=
∂
r
→
∂
q
i
{\displaystyle h_{q_{i}}{\overrightarrow {e}}_{q_{i}}={\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial q_{i}}}
Површина и запремина сфере
уреди
Површина било које криве површи добија се као:
∬
∂
r
→
∂
θ
×
∂
r
→
∂
ϕ
d
ϕ
d
θ
=
∬
r
2
sin
θ
d
θ
d
ϕ
=
S
{\displaystyle \iint {\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \theta }\times {\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \phi }d\phi d\theta =\iint r^{2}\sin \theta d\theta d\phi =S}
S
=
r
2
∫
0
2
π
d
ϕ
∫
0
π
sin
θ
d
θ
=
r
2
2
π
2
=
4
π
r
2
{\displaystyle S=r^{2}\int _{0}^{2\pi }d\phi \int _{0}^{\pi }\sin \theta d\theta =r^{2}2\pi 2=4\pi r^{2}}
Запремина лопте или сфере добија се као интеграл мешовитог производа вектора:
∭
∂
r
→
∂
r
⋅
∂
r
→
∂
θ
×
∂
r
→
∂
ϕ
d
r
d
ϕ
d
θ
=
∭
r
2
sin
θ
d
θ
d
ϕ
d
r
{\displaystyle \iiint {\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial r}\cdot {\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \theta }\times {\partial {\overrightarrow {r}} \over \partial \phi }drd\phi d\theta =\iiint r^{2}\sin \theta d\theta d\phi dr}
=
∫
0
R
r
2
d
r
∫
0
2
π
d
ϕ
∫
0
π
sin
θ
d
θ
=
4
π
3
R
3
{\displaystyle \int _{0}^{R}r^{2}dr\int _{0}^{2\pi }d\phi \int _{0}^{\pi }\sin \theta d\theta ={\frac {4\pi }{3}}R^{3}}
Овде се користила особина ортонормираности генералисаних ортова, тј.:
e
→
r
⋅
e
→
ϕ
=
e
→
r
⋅
e
→
ϕ
=
e
→
θ
⋅
e
→
θ
=
0
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{r}\cdot {\overrightarrow {e}}_{\phi }={\overrightarrow {e}}_{r}\cdot {\overrightarrow {e}}_{\phi }={\overrightarrow {e}}_{\theta }\cdot {\overrightarrow {e}}_{\theta }=0}
;
e
→
r
⋅
e
→
r
=
e
→
ϕ
⋅
e
→
ϕ
=
e
→
θ
⋅
e
→
θ
=
1
{\displaystyle {\overrightarrow {e}}_{r}\cdot {\overrightarrow {e}}_{r}={\overrightarrow {e}}_{\phi }\cdot {\overrightarrow {e}}_{\phi }={\overrightarrow {e}}_{\theta }\cdot {\overrightarrow {e}}_{\theta }=1}