Гаџин Хан

Гаџин Хан
Гаџин Хан;
	Дом здравља
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Гаџин Хан
Становништво
— 2022.	1.194
Географске карактеристике
Координате	43° 13′ 20″ С; 22° 01′ 43″ И / 43.22211° С; 22.02855° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	323 m
	Гаџин Хан Гаџин Хан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18240
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Гаџин Хан је насеље и седиште истоимене општине, једне од једанаест општина у Нишавском управном округу, у непосредној близини Ниша, од кога је удаљен 18 километара. Према попису из 2022. има 1.194 становника (према попису из 2011. било је 1.223 становника).^[1]

Самим центром Гаџиног Хана доминира трг на коме се налази споменик Драгутину Матићу солунском ратнику (званом „око соколово”), аутора Дринка Радовановић.

Овде се налази ФК Заплањац.

Етимологија

Након измештања трасу пута Ниш—Бабушница Османлије су прокопале трасу пута кроз брдо Срок чиме су не само исправили већ и скратили тај пут. Од тада се место звало Прокопова Кутина. Усек је прокопала раја овог краја, кулуком око 1850. године.

Нешто касније за време владавине Османлија браћа Станко и Стојан Николић, родом из Јелашнице, дошли су у Прокопову Кутину и саградили хан (механу). Хан је саграђен на месту где је данас Дом културе. Уз хан су браћа сазидала штале за око 30 коња. Један од власника овог хана звао се Станко а надимак му је био Гаџа. Како у близини није било хана, народ из околних села који је одлазио код Гаџе у хан, говорио је да иде у „Гаџин хан”. Негде око 1880. године Станко се одселио у Ниш, где и данас има своје потомке. После Станковог одсељења хан је прво преузео Младен Крстић, такође из Јелашнице а потом је било и других власника.

До ослобођења 1944. године насеље се званично звало Прокопова Кутина и тако је стајало на згради општине. После ослобођења прихваћен је назив Гаџин Хан.

Географија

Кутинска река у Гаџин Хану.

Гаџин Хан лежи на ушћу Копривничке реке и реке Венежице у Кутинску реку, у средишњем делу Заплањске котлине, чији значајан елемент тектонског рељефа чине планине, које захватају велико пространство. Планински венци окружују Гаџин Хан и чинећи његову околину морфолошки разноликом.

Планине источне зоне припадају групи млађих веначних планина и одликују се разноврсним геолошким саставом и морфологијом. У њиховој грађи поред палеозојских шкриљаца, учествују кречњаци и доломити мезозојске старости. Зато су на њима заступљени различити облици рељефа, превасходно крашки.

Планине које читаво Јужно Поморавље одвајају од осталих морфотектонских целина припадају Средишњој зони громадних планина и котлина. То су Селичевица, Крушевица и Бабичка гора. Део котлине који залази у Балканску Србију представљен је Сувом планином.

Положај и пространство

Гаџин Хан је лоциран 18 km од Ниша, 53 km од Пирота и 40 km од Лесковца, у Заплањској котлини, на долинским странама Кутинске реке, код ушћа њених десних притока (Копривничке реке и Венежице), у подножју Суве планине (1810 m), Селичевице (903 m) и Бабичке Горе (1059 m) на надморској висини од 270–320 m. Насеље пресеца регионални пут Ниш—Равна Дубрава са крацима ка Власотинцу и Бабушници. Гаџин Хан припада истоименој катастарској општини, чија је површина 7,55 км². Изграђени део насеља обухвата 1,20 км² или 15,9% површине атара.^[2]

Демографија

Постанак насеља

На обалама Кутинске реке некада су постојале четири кутине (насеља):

Еминова Кутина (сада Први Кутина),
Драшкова Кутина (сада Тасковићи),
Прокопова Кутина (сада Гаџин Хан) и
Марина Кутина, која се и данас тако зове.

Све четири кутине за време Османлија нису биле на местима где се данас налазе. Кутина, која је сада Гаџин Хан налазила се у долини источно од данашњег насеља и то на око 1,5—2 километра од садашњег центра.

У Гаџином Хану је било седиште Копривничког среза, још 1878. године, који је имао 41 село, 1.689 домаћинстава и 13.456 становника. Срез је укинут 1885. године, а потом поново формиран под именом Заплањски срез са седиштем у Прокоповој Кутини (Гаџином Хану). Срез је имао 58 села са 3.989 становника.

Бројност и структура становништва

У насељу Гаџин Хан живи 990 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 440 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	931
1953.	951
1961.	879
1971.	903
1981.	997
1991.	1.131	1.123
2002.	1.245	1.254
2011.	1.223
2022.	1.194

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.166	93,65%
Роми	29	2,32%
Црногорци	10	0,80%
Хрвати	3	0,24%
Македонци	3	0,24%
Словаци	1	0,08%
Русини	1	0,08%
Руси	1	0,08%
Југословени	1	0,08%
непознато	26	2,08%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	5
80+	10	16
75—79	10	14
70—74	23	31
65—69	24	31
60—64	42	29
55—59	30	36
50—54	46	39
45—49	67	48
40—44	52	49
35—39	47	57
30—34	46	36
25—29	39	48
20—24	38	30
15—19	51	39
10—14	49	37
5—9	35	35
0—4	22	30
Просек :	38,1	39,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	177	195	232	281	326	371	440

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	84	119	76	123	26	11	1	0	0	0	2,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	529	131	346	22	11	19
Женски	508	72	348	65	13	10
УКУПНО	1.037	203	694	87	24	29

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	271	7	0	0	108
Женски	203	12	0	0	101
УКУПНО	474	19	0	0	209
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	32	13	2	15
Женски	1	3	14	6	2
УКУПНО	7	35	27	8	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	43	13	10
Женски	4	2	13	13	21
УКУПНО	5	2	56	26	31
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	17
Женски	4	0	0	7
УКУПНО	8	0	0	24

Демографски развој

Основна карактеристика демографског развоја Гаџиног Хана у периоду 1948. до 2002. је значајан и континуиран пораст укупног броја становника, које је у овом периоду увећано 1,3 пута (са индексом пораста 2002/1948. од 133,7).

Прерастање Гаџиног Хана у гравитациони центар Заплања имао је за последицу, између осталог и досељавање становништва, током савременог периода, већином из сеоских насеља Заплања.^[3] Године 2002. имиграционо становништво чинило је 58,2% укупне популације (од тога је 68,4% досељено из сеоских насеља са територије општине Гаџин Хан).

Досељавање је било најинтензивније од 1961. до 2002. када се у Гаџин Хан доселило 90,2% имиграционог становништва.^[6]

Културне и туристичке манифестације

У Народној библиотеци „Бранко Миљковић” у Гаџин Хану одржава се велики број културних манифестација значајних за културни живот Гаџиног Хана и Заплања. Од ових манифестација најзначајније су:

Миљковићеве поетских свечаности. Награда која се додељује на Миљковићевим поетским свечаностима зове се „Заплањски орфеј“.
Српског сабора свечарских оркестара.
Изложбе познатих сликара и вајара.
Женскс колоније ликовних уметница.
Колонија ликовних аматера „17 воденица”.

Галерија 2023. године

Продавница
Аутобуска станица
Кућа поред пута

Види још

Извори

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Симоновић Д., (1982): Заплање, ”Градина”, ”Народна књига”, и Етнографски институт САНУ, Ниш
^ ^а ^б „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Миграциона обележја, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књ. 8, Републички завод за статистику, Београд, 2004.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Симоновић Д., (1982): Заплање, ”Градина”, ”Народна књига”, и Етнографски институт САНУ, Ниш

[autogenerated1-3] а ^б „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] Миграциона обележја, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књ. 8, Републички завод за статистику, Београд, 2004.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]