Габријел Крамер
Габријел Крамер (фр. Gabriel Cramer; Женева, 31. јул 1704 — Бањол сир Сез, 4. јануар 1752) је био швајцарски математичар.
| Габријел Крамер | |
|---|---|
 Габријел Крамер | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. јул 1704. |
| Место рођења | Женева, |
| Датум смрти | 4. јануар 1752. (47 год.) |
| Место смрти | Бањол сир Сез, |
| Образовање | Универзитет у Женеви |
Биографија
уредиРођен је у Женеви. Показао је интересовање за математику веома рано. Са 18 година је докторирао, а са 20 је био заменик шефа катедре за математику.
Године 1728, предложио је решење за санктпетерзбуршки парадокс, које је било веома блиско концепту теорије очекиване корисности коју је дао Данијел Бернули десет година касније.
Дело по коме је највише познат настало је у његовим четрдесетим годинама. То дело је његова расправа о алгебарским кривама ("Introduction à l'analyse des lignes courbes algébraique") објављена 1750; оно садржи најраније доказе да је крива n-тог степена одређена са n(n + 3)/2 тачака. Уређивао је дела два старија Бернулија; писао је о физичком узроку сфероидног облика планета и кретању њихових апсида (1730), као и о Њутновом третирању кубних кривих (1746). Био је професор у Женеви, а умро је у Бањол сир Сезу.
Био је син лекара Жана Крамера и Ан Мале Крамер.
Извори
уреди- A Short Account of the History of Mathematics, W. W. Rouse Ball (4th Edition, 1908).
