Вуковска жупанија
Вуковска жупанија (лат. Comitatus de Walko) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске. Обухватала је подручје између река Саве, Дунава и Драве, односно простор данашњег западног Срема и најисточнији део данашње Славоније. Значајнија места у жупанији била су Вуковар (лат. Walkowar), Илок (лат. Wylak), Рача (лат. Racha), итд. Убрајала се међу угарске жупаније и није припадала средњовековној Бановини Славонији. Становништво жупаније чинили су староседеоци Словени и новодосељени Мађари.
Вуковска жупанија Comitatus de Walko | |
---|---|
11. век—16. век | |
Положај жупаније у 14. веку | |
Регија | Средња Европа |
Земља | Краљевина Угарска |
Догађаји | |
Статус | Бивша жупанија |
Историја | |
• Успостављено | 11. век |
• Укинуто | 16. век |
Историја
уредиТоком 11. и 12. века ово подручје је било поприште честих ратних сукоба између Угарске и Византије. Након 1180. године, када је Угарска заузела суседни Срем, коначно се учврстила и угарска власт на вуковском подручју, где је крајем 12. или почетком 13. века створена и Вуковска жупанија. Међу најистакнутијим великашима ове жупаније били су Никола Илочки и његов син Ловро Илочки. Током прве половине 16. века, ово подручје су освојили Турци,[1] након чега је прикључено Сремском санџку. Подручје је особођено од Турака током Бечког рата (1683-1699), када је прикучено Хабзбуршкој монархији, али посебна Вуковска жупанија није обновљена, већ је то подручје средином 18. века ушло у састав проширене Сремске жупаније. Данас је простор некадашње Вуковске жупаније подељен између Србије и Хрватске.
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.