Вукдраг
Вукдраг (ум.1327.) је био српски племић који је служио краљу Стефану Дечанском (р. 1321–31) као челник[1].
Вукдраг | |
|---|---|
 Манастирска црква светог Јована у Дићима, задужбина челника Вукдрага | |
| Место рођења | Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1327. |
Био је властелин у планинском подручју Рудника. Био је ктитор и оснивач манастира Светог Јована, коју је подигао у рашком стилу у Дићима (код Љига), испод Рудника, пре 1327. године, највероватније као породични храм[2]. Имао је једну од важних губернаторских функција у Рудничкој области (покрајини) за време краљева Стефана Милутина (р. 1282–1321) и Стефана Дечанског[3].
Сахрањен је у храму који је подигао, где његов надгробни натпис говори да је преминуо 8. маја 1327. године[4] на празник Господњи (Спасовдан)[5] и да се замонашио, узевши име Никола и да је носио титулу челника[6]. Нејасно је да ли је у то време постојала једна или више особа са том титулом; Ђураш Илијић (ф. 1326–62) се са титулом помиње 1326. године, а Градислав Војшић (фл. 1284–1327), други пут, 1327. године.
Као монах Никола, сахрањен је у посебној гробници унутар цркве, а надгробни споменик му је поставила супруга Владислава (монахиња Ана)[7].
Откопавање надгробног споменика дало је нове чињенице у разумевању територијалних контура српске државе северно од Рудника крајем 13. и почетком 14. века[8]. Око цркве је откривена највећа средњовековна некропола у Србији са равним надгробним споменицима (више од 180 плоча) који припадају најстаријој фази стећачке културе[8].
Извори
уреди- ^ Blagojević, Miloš (2001). Државна управа у српским средњовековним земљама (на језику: српски). Службени лист СФРЈ. ISBN 978-86-355-0497-1.
- ^ Kalezić, Dimitrije M. (2002). Enciklopedija pravoslavlja (на језику: српски). Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0671-6.
- ^ МИОДРАГ ЈАЋИМОВИЋ, ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ. ОНОМАСТИКА КАЧЕРА. Београд: Институт за српски језик САНУ,. стр. 8.
- ^ Ђорђевић, Иван М. (2008). Студије српске средњовековне уметности (на језику: српски). Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-14740-0.
- ^ Историјски часопис: орган Историјског института Српске академије наука и уметности (на језику: српски). Научна књига. 2009.
- ^ Janićijević, Jovan (1998). The Cultural Treasury of Serbia (на језику: енглески). IDEA. ISBN 978-86-7547-039-7.
- ^ Anthropologischer Anzeiger (на језику: енглески). E. Schweizerbart'sche Verlagsbuchhandlung (E. Nägele). 2001.
- ^ а б Stamenković, Srboljub Đ (2001). Географска енциклопедија насеља Србије (на језику: српски). Географски факултет Универзитета. ISBN 9788682657149.