Врутци (језеро)

Језеро Врутци је вештачко језеро, настало преграђивањем реке Ђетиње узводно од Ужица. Језеро је дуго 8 km и налази се на 700 метара надморске висине.

Водоснабдевање насеља и индустрије

Град Ужице добио је савремени водовод 1938. године. Као извориште каптирано је Живковића врело, чија се издашност креће око 23 л/с. Раст града, нарочито у периоду после Другог светског рата био је интензиван, па је тако дефицит воде за град био све израженији. То је био разлог да је 1956. године као извориште захваћено и Ћебића врело, а касније је подмиривало само потребе индустрије и потребе насеља Севојно.

Даљем проширивању изворишта приступило се 1962. године изградњом бунара и црпне станице у Турици. Ово извориште се модернизује и повећава 1974.године изградњом инфилтрационог басена и нових бунара са каптажним дренажним галеријама. Године 1977. каптирано је врело Поточане, капацитета 30л/с, а у циљу побољшања квалитета гради се постројење за пречишћавање воде које има каптажни објекат, флукулатор, брзе пешчане филтере, објекте за припрему и дозирање коагуланата, хлорну станицу и друге помоћне објекте. Као најповољније решење за дугорочно водоснабдевање Ужица и околине одабрано је акумулирање чистих вода Ђетиње узводно од ушћа Сушице. Профил "Врутци" одабран је као најпогодније место за изградњу водојаже. Хидролошке и друге анализе показале су (Вујновић Р.,1995):

• да је одабрано место бране повољно и са топографског аспекта и због геолошког састава;
• да се акумулирањем ових вода може битно утицати на неповољан природни режим малих и великих вода и на њихову велику неравномерност;
• да су могућности реализације акумулирања на низводном току, као и на читавом току Западне Мораве веома ограничене, те да природне погодности акумулационог простора треба искористити не само за годишње, него и за вишегодишње изравнавање;
• да су очувани ресусри чистих вода веома доброг квалитета и да се простор који чини слив акумулације "Врутци" може у будућности сачувати од загађења

Прављење језера

Брана "Врутци" изграђена је у клисури реке Ђетиње, 12 км узводно од града Ужица. Бетонска лучна брана је куполасног типа, са двоструком кривином, висине 77 м и дужине 241 м. Преко крупе бране и преливног дела урађен је мост за друмски саобраћај. Прелив на крупи бране за евакуацију великих вода конструисан је тако да има дужину од48,8 м на централном делу бране. Капацитет прелива је 760 m³/s, што је знатно више од прогнозе десетохиљадитих вода(430м3/с), и што са протицајем кроз испусте даје велику сигурност у случају појаве катастрофалног поплавног таласа. На брани су 4 испуста на коти 575 и 590, а капацитет испуста је 136м3/с. Са прелива вода пада у бучницу, у којој се при највећим водама ствара водени јастук од око 15 м.У току грађења река је скренута опточним тунелом, односно кроз напуштени тунел пруге уског колосека. Систем је тако пројектован и изграђен да се вода из акумулације гравитацијом доводи од постројења за пречишћавање на Церовића брдо, а затим је систем резервоара разводи по насељима са врло разуђеном конфигурацијом. Приликом изградње акумулационог система "Врутци" потопљена је површина од 221 хектар земљишта у селима Врутци и Биоска. У структури потопљеног земљишта било је 17% под ораницама, 6% под воћњацима, 42% ливаде и пашњаци, а преосталих 35% била су неплодна и остала земљишта. Исељено је 45 сеоских домаћинстава, од којих се 36 налазило у зони акумулације, а 9 у непосредној зони санитарне заштите, тј. исељено је 30 домаћинстава из Врутака и 15 домаћинстава из Биоске. Акумулацијом је потопљено и Гробље у Врутцима са око 700 гробних места, које је због тога морало бити исељено на три нове локације. Измештене су саобраћајнице и друге инсталације, а сам простор акумулације очишћен. Изграђене су све нове локације саобраћајнице. Једна од Малића брда до саме бране у дужини од 3,6 км, а друга са десне стране акумулације од Биоске до бране на дужини од 12,7 км.

Одлукама општина утврђен је режим понашања у сливном подручју акумулације у погледу коришћења тог простора у друге сврхе. Просторним планом посебне намене општина Ужице, Чајетина и Бајина Башта утврђене су зоне санитарне заштите акумулације и утврђени поступци код изградње привредних и другихобјеката. Систем "Врутци" има вишеструку улогу. Омогућава подмиривање свих потреба града Ужица водом са теоријском обезбеђеношћу испоруке од 100%. Затим, значајно доприноси заштити града од поплава, јер је у акумулацији резервисан простор који може прихватити поплавни талас без преливања преко бране. Осим великог значаја у водоснабдевању града Ужица и насеља низводно од овог града, акумулација има изузетан значај у погледу развоја купалишног, рекреативног, излетничког и спортскоманифестационог туризна. Систем "Врутци" има велике могућности у будућности ако се повеже са системом "Рзаб". Планира се изградња сложеног водопривредног и хидроенергетског система који је назван хидросистем "Лим-Западна Морава". Систем предвиђа да се део воде из слива реке Дрине пребацује у водом знатно сиромашнији слив Западне, односно Велике Мораве. Изградња овог система би омогућила да се на широком простору Западне и Велике Мораве, Шумадије, Колубаре и Београда обезбеде потребне количине воде за водоснабдевање становништва и индустрије, наводњавање, заштиту квалитета воде и животне средине и руге намене (рибарство, туризам, пловидба итд.).

Историја

На месту где је формирано језеро био је стари манастир Рујан, из 15. века, посвећен је Светом Великомученику Георгију. Имао је велики значај за срспку културу. У њему је настала и радила прва штампарија где је штампано познато РУЈАНСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ. Изградњом бране и формирањем језера манастир је у потпуности потопљен. 2004. године недалеко од места где је био стари манастир изграђен је нови истог назива.

Види још

• Списак језера у Србији