Вриштавци
Вриштавци[1] (лат. Anhimidae) породица су птица из реда пловуша (Anseriformes). Због облика кљуна, који је сличан кљуну птица из реда кока (Galliformes), дуго се веровало, да је породица вриштавци најсроднија реду кока (Galliformes), али је на основу анализа ДНК закључено да су ближе породици пловке (Anatidae) из реда пловуша,[2] и свраколикој гусци (Anseranas semipalmata) јединој живућој врсти из породице Anseranatidae, такође из реда пловуша, која је и најближи сродник породици вриштавци.[3] У породици вриштавци постоје два рода и три врсте, рогати вриштавац (Anhima cornuta), јужни вриштавац или јужни крештавац (Chauna torquata) и северни вриштавац (Chauna chavaria).
| Вриштавци | |
|---|---|
| |
| Јужни крештавац (Chauna torquata) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Anhimidae Stejneger, 1885
|
| Родови | |
| |
| Распрострањеност вриштаваца | |
Опис
уреди_in_flight.JPG)
Вриштавци су велике и гломазне птице. Главе су им мале и паперјасте, а ноге дуге и дебеле, пловне кожице су им веома мале (прсте повезују само у корену). Имају по једну велику „канџу” на оба крила, које користе у борбама за женке и у територијалним споровима.[2] Њих могу забости у груди противника у току борбе, при чему се оне могу откинути, а у том случају им израстају нове. За разлику од патака могу летети и у време митарења.[2] Карактеристичне су и по томе што мужјаци немају пенис.[4] Живе на отвореном простору и у мочварама, где се хране воденим биљем, семењем и лишћем. Јужни вриштавац, сматра се штеточином, јер напада усеве и представља конкуренцију живини.
Гнежђење
уредиПолажу од 2 до 7 јаја, а најчешће од 4 до 5. Птићи су у стању да трче чим се излегу. Родитељи птиће, да би избегли грабљивце, обично одгајају у води или у близини воде, јер птићи боље пливају него што трче. Као и пачићи, птићи вриштаваца рано стичу способност препознавања мајке. Због ове особине, а и због чињенице да нису избирљиви по питању хране, погодни су за доместификацију. Одлични су чувари, јер се гласно оглашавају када примете било шта ново и потенцијално претеће.
Распрострањеност
уредиСве три врсте насељавају искључиво Јужну Америку, од Колумбије на северу до северне Аргентине на југу.
Угроженост
уредиЈужни вриштавац и рогати вриштавац имају велике популације и насељавају велику површину. За разлику од њих северни вриштавац је релативно редак и сматра се за скоро угрожену врсту. Све три врсте су ретко ловљене, упркос својој упадљивости, због тога што њихово месо има сунђерасту текстуру и прошарано је ваздушним џеповима, због чега је неукусно. Главне претње по опстанак су им губитак станишта и повећано интензивирање пољопривредне производње.
Родови и врсте
уреди- Род Anhima
- Рогати вриштавац (Anhima cornuta)
- Род Chauna
- Јужни вриштавац (Chauna torquata)
- Северни вриштавац (Chauna chavaria)
Референце
уреди- ^ „Јужни крештавац”. Београдски зоолошки врт. Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 15. 03. 2020.
- ^ а б в Todd, F. (1991)
- ^ Kricher, John C. (1997).
- ^ Waterfowl: Order Anseriformes - WHFreeman
Литература
уреди- Carboneras, C.. "Family Anhimidae (Screamers)."in; del Hoyo, J., Elliott, A. & Sargatal, J. eds. "Handbook of the Birds of the World," Vol 1, Ostrich to Ducks Lynx Edicions, Barcelona. 1992. ISBN 978-84-87334-09-2. стр. 528–535.
- Todd, Frank S. . Forshaw, Joseph, ed. "Encyclopaedia of Animals: Birds." London. . Merehurst Press. 1991. pp. 87. ISBN 978-1-85391-186-6.
- Kricher, John C. . "A Neotropical Companion." Princeton, NJ, US. . Princeton University Press. 1997. pp. 213. ISBN 978-0-691-04433-0.
Спољашње везе
уреди
- Јужни крештавац или јужни вриштавац Београдски зоолошки врт Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2020)
