Врањак (Модрича)
Врањак је насељено мјесто у општини Модрича, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 1.565 становника.
Врањак | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Модрича |
Становништво | |
— 2013. | 1.565 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 54′ 30″ С; 18° 12′ 26″ И / 44.9084521° С; 18.2072169° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 206 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 74487 |
Позивни број | 053 |
Географија
уредиНалази се на западним обронцима планине Требаве и десној обали ријеке Босне.[1] Према подацима из 2012. преко ријеке Босне превози 5 скелеџија, док је у прошлости тај посао обављало 12 људи.[1] Скелом се највише служе земљорадници који се преко ријеке пребацују ради обраде парцела на супротној обали.[1]
Назив
уредиПостоје четири различита предања о имену Врањак.[1] Према првом, Врањак је добио је име по птицама вранама којих је на простору насеља било доста.[1] Према другом, становници су имали доста враних коња, по којима је Врањак добио име.[1] Треће предање каже да се на јужном дијелу Врањака, односно ушћа ријеке налазила црна бара са црном водом у којој су жене враниле, односно црниле тканине и чарапе.[1] Четврто предање каже да су први становници дошли из Врања, па је по томе добило име Врањак.[1]
Култура
уредиУ Парохији врањачкој постоје три храма Српске православне цркве.[1] Храм који је посвећен Светом великомученику Георгију је започет 1957, а освештан 1959.[1] Подигнут је у вријеме епископа Лонгина Томића.[1] Други храм је капела која је подугнута у славу Преноса моштију Светог архиђакона Стефана.[1] Задужбинари храма су Мило и његова супруга Ружа Савић.[1]
Спомен капија
уредиСпомен-капија испред цркве Св. вел. Георгија је подигнута у знак сјећања на погинуле борце и жртве свих ратова из Врањака.[1] На једној страни капије се налазе имена погинулих бораца као и жртава усташког логора Јасеновац, а на другој су имена ктитора.[1]
Споменик хаџи Петку Јагодићу
уредиУ порти храма Св. вел. Георгија се налази гроб и споменик посвећен вођи Требавске буне, хаџи Петку Јагодићу.[1] Хаџи Петко Јагодић је 1858. подигао буну против Турака, а након гашења прешао у Кнежевину Србију.[1] Касније се вратио у Врањак гдје је и преминуо 1880.[1] Сахрањен је у порти храма исте године.[1]
Споменик борцима ВРС
уредиПостоји и споменик борцима Војске Републике Српске.[1]
Историја
уредиУстаници српске буне против Турака 1858. у Требави коју је предводио хаџи Петко Јагодић су према љетопису старца из Кожуха Јовице Сајића носили барјак извезен бијелим везом на коме је био крст.[1] У љетопису је записано да је барјактар био Симо Ђерић из Кожуха.[1]
Саобраћај
уредиУ Врањаку се налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске.
Спорт
уредиНасеље је сједиште два фудбалска клуба, Врањак и Требавац.[1]
Становништво
уредиПрема процјенама из 2012. у насељу живи око 1.700 становника у 550 домаћинстава.[1]
Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1948. |
Срби | 2.249 | 2.126 | 2.828 | 2.615 | 2.216 | |
Југословени | 26 | 26 | 16 | 9 | ||
Хрвати | 16 | 14 | 14 | 9 | 2 | |
Муслимани | 1 | 1 | 8 | |||
Македонци | 1 | 1 | ||||
Словенци | 1 | |||||
Мађари | 1 | |||||
Црногорци | 1 | |||||
остали и непознато | 78 | 7 | 17 | 13 | ||
Укупно | 1.565 | 2.370 | 2.174 | 2.883 | 2.640 | 2.231 |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 2.231 | |
1953. | 2.559 | |
1961. | 2.640 | |
1971. | 2.883 | |
1981. | 2.174 | |
1991. | 2.370 | |
2013. | 1.565 |
Презимена
уредиЗнамените личности
уреди- хаџи-поп Петко Јагодић (1810—1880), протојереј Српске православне цркве, један од вођа Требавске буне[1]
- Марта Савић, српска поп-фолк певачица
- Перица Стјепановић (1942—2011), виолиниста и композитор изворне музике
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај „Огњишта: Врањак”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 5. 2012. Приступљено 7. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.