Војтех Братуша
Војтех Братуша (Босанска Градишка, 1. мај 1914. – Београд, 18. септембар 1983.) био је српски сликар и педагог.
Војтех Братуша | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. мај 1914. |
Место рођења | Градишка, Аустроугарска |
Датум смрти | 18. септембар 1983.69 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Занимање | Сликар, Педагог |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство |
Правац | Апстракција, Фовизам |
Биографија
уредиВојтех Братуша је дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду (1950). Ту је 1952. завршио постдипломске студије код професора Недељка Гвозденовића.[1]
Од 1951. редовно учествовао на скоро свим изложбама УЛУС-а, као и на Првом тријеналу, Октобарском салону 1968. и 1973, са групом „Самостални" у Загребу и Љубљани, Изложби уметника БиХ у Зеници. Сарађивао и излагао са Продајном галеријом у Београду и Модерном галеријом у Ријеци.[2]
Радио је као професор цртања у средњој школи у Београду.[2]
Самосталне изложбе
уредиКолективне изложбе
уредиУметнички стил
уредиБратушини први портрети одликују се тамном гамом, да би од средине педесетих прешао на интимистичке ентеријере, мртве природе и пејзаже, приказујући их све до апстракције. Настојао је да чврсту конструкцију слике помири са фовистичким третманом, сликајући вишеслојним пастозним намазима боја оплемењеног звука.[2] Виђено транспонује у синтетички схваћеним формама, често сведеним на лаке и једноставно геометризоване облике. Познат је по интимистичким композицијама инспирисаним музиком, у којима долази до изражаја ритам чистих колористичких површина, у пригушеним тоновима рафиниране палете.[1]
Припадао је најужем кругу београдских сликара-интимиста друге половине XX века.[2]
Награде
уредиДобитник је награде Савеза ратних војних инвалида Југославије и награде за две композиције на Изложби ликовних педагога СР Србије.
Литература
уреди- П. Васић, Тридесет година УЛУС-а 1945–1975, Београд 1976;
- С. Живковић, Војтех Братуша, Београд 1982;
- С. Живковић, Војтех Братуша: Неуништиви свет духовне лепоте, Нови Сад – Београд 2009.