Војко Миловановић
Војко Миловановић (Вукосавци, код Лопара, 1918 – Сенице код Градачца, децембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| војко миловановић | |
|---|---|
 Војко Миловановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1918. |
| Место рођења | Вукосавци, код Лопара, Аустроугарска |
| Датум смрти | децембар 1943. |
| Место смрти | Сенице код Градачца, НДХ |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Биографија
уредиРодио се у селу Вукосавци, код Лопара. До почетка рата бавио се земљорадњом. Био је сипматизер Комунистичке партије Југославије од млађих дана. Када је формиран Мајевички НОП одред у августу 1941. године Војко је ступио у њега као митраљезац.Члан КПЈ постао је у јесен исте године. Истакао се у борбама на Мајевици, Романији и Звијезди. Био је командир чете у 2. батаљону 6. источнобосанске пролетерске бригаде.[1][2]
Када је формирана Петнаеста мајевичка ударна бригада Војко Миловановић је постављен за заменика команданта 1. батаљона. Са својом јединицом учествовао је у борбама на Сутјесци. Након смрти команданта батаљона преузео је команду и успео да одбије нападе Немаца и спречио их је да изађу на Вучево и онемогуће партизанским јединицама да се повуку. Упркос великим губицима батаљон је изашао из борби на Сутјесци и Зеленгори и остао језгро 15. мајевичке бригаде. Она ће бити њена ударна снага у каснијим борбама.[1][2]
Крајем децембра 1943. године погинуо је у борбама са тенковском колоном на путу између Добоја и Градачца код места Срница.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]
Референце
уреди- ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 552.
- ^ а б в Српски биографски речник 2014, стр. 549.
Литература
уреди- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
- Српски биографски речник том VI. Нови Сад: Матица српска. 2014.
