Војислав Вучковић
Војислав Воја Вучковић (Пирот, 18. октобар 1910 — Београд, 25. децембар 1942) био је српски музиколог, композитор и диригент.
| Војислав Вучковић | |
|---|---|
 Војислав Вучковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. октобар 1910. |
| Место рођења | Пирот, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 25. децембар 1942. (32 год.) |
| Место смрти | Београд, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка |
| Породица | |
| Супружник | Фани Политео |
Биографија
уредиРеволуционарном студентском покрету приступио је почетком тридесетих година, за време студија у Паризу.
Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године. Своју антифашистичку и комунистичку опредељеност изражавао је и у музици (симфонијске поеме „Буревестник“, „Озарени пут“ и др). Фебруара 1934. положио је докторат из филозофије на Карловом универзитету у Прагу, с тезом "Музика као пропагандно средство".[1] Хапшен је у Краљевини због комунистичког деловања.[2]
Био је организатор студентских рецитативних хорова. У његовом стану, у Скадарској улици, држани су илегални партијски састанци. А 1938. године у његовом стану се Јосип Броз Тито састао са групом интелектуалаца-комуниста.
После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, укључио се у Народноослободилачки покрет. Средином 1941. морао се повући у илегалност, јер је био потказан полицији, али је и даље наставио, активно, да ради. Организатор је акције за прикупљање потписа културних и научних радника, као одговор на „Апел српском народу“.
Ухапшен је 24. децембра 1942. године, а сутрадан је умро, од задобијених рана приликом хапшења и мучења у Специјалној полицији.
Основна музичка школа у Чачку носи његово име, као и музичка школа у Београду.
Референце
уреди- ^ Кроз цео свет, Политика, 28. феб. 1934, стр. 8[мртва веза]. digitalna.nb.rs
- ^ Милин, Мелита (2018). Љубица Марић, компоновање као градитељски чин. Београд: Музиколошки Институт САНУ. стр. 89.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година
- Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 571
- Властимир Перичић, Др Војислав Вучковић: Студије, есеји, критике; Војислав Вучковић уметник и борац. - Београд, Нолит, 1968, стр. 694 + 523
- Властимир Перичић, Стваралачки лик Војислава Вучковића, Звук 57, 1963, 161-187 (проширена верзија у: Војислав Вучковић уметник и борац, Београд, Нолит, 196
