Водвиљ

Водвиљ је краћи комични позоришни комад без великог заплета, проткан куплетима - шаљивим монолозима и призорима у којима се изводе популарне мелодије. Појмом водвиљ означава се и позориште у којем се изводе овакви комади. Писац водвиља назива се водвиљист(а)

Чувени амерички водвиљски пар Мортон и Мајо, 1924

Зграда некадашњег Водвиљ театра у Паризу

Појам водвиљ првенствено је означавао врсту народне песме сатиричне садржине у француској. Етимолошки, француски израз vaudeville настао је од израза vau-de-vire према долини Вире у Нормандији где је та врста песме била веома популарна, или од израза voix de ville (градски гласови) који се употребљавао у Молијерово доба.

Настанак

Водвиљ води порекло од световних напева налик шансонама, а у 16. веку често се изводио и као плес. Временом се у водвиљ додаје и говорни текст и постепено се занемарује музика, односно поетски стил изражавања. Тиме почиње све више да личи на весели комад заснован на комичним ситуацијама, у циљу да се гледаоци што више насмеју и забаве, па на прелазу 17. у 18. век налази примену и у позоришту. У пародијама опера или комедијама са музичким нумерама, које су у 18. веку. прерасле у комичну оперу (opéra comique), у завршници се изводи водвиљ-финале у којем глумци певајући износе поуку комада.

Развој

Водвиљ је временом истиснут из комичне опере, али се задржао у популарном позоришту Европе и САД до половине 20. века и постао је синоним за музичко-сценски комад са популарним музичким нумерама. Развивши се у сатирично позоришно дело, водвиљ се изводио на париским булеварским позорницама (Théâtre du Vaudeville, основан 1791). По узору на француску слична сценска дела стварана су и у другим земљама, нарочито у Енглеској и Америци, гдје је водвиљ добио изразито забавни ревијски карактер.

Познати писци водвиља су: Жорж Фејдо (Не шетај се гола), Ежен Лабиш, а чак се и Жил Верн, који је своју књижевну каријеру је започео као позоришни писац, опробао у писању ове врсте позоришног дела. Водвиљ као форма није напуштен ни у 20. веку, па је тако француски драмски писац Робер Тома (Robert Thomas, 1927–1989), познат по својим криминалистичких комедијама, написао криминалистички водвиљ Неочекивани пријатељ.

Коста Трифковић

Водвиљ у Србији

Водвиљ се као драмска форма код нас данас ређе користи, али је почетком 20. века био веома популаран међу комичарима. У српску драмску књижевност увео га је Коста Трифковић и тиме, према речима Јована Христића, извршио малу револуцију у историји наше драмске књижевности:

„ (Коста Трифковић је у књижевност) увео оно што је до њега било углавном изван књижевности, односно да је од најбаналније забаве начинио драмску књижевност, исто онако као што су то у историји француске драме учинили мајстори водвиља као што су Лабиш или Фејдо. ”

Плакат за један амерички водвиљ из 1899. године

Види још

• Опера
• Кабаре
• Оперета
• Мјузикл
• Фарса
• Гротеска
• Бурлеска
• Варијете

Литература

• Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Спољашње везе

• „ВОДВИЉ О ЛИЦЕМЕРЈУ: Позориште "Бошко Буха" најавило Премијеру на сцени УК "Вук Караџић"”. Вечерње Новости. 12. 10. 2017. Приступљено 06. 01. 2018. 
• „Урнебесни водвиљ “Пиџама за шесторо””. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
• „БЕГ ОД СТВАРНОСТИ, ВОДВИЉ „БОИНГ – БОИНГ“”. Internet portal juGmedia. Centar za edukaciju i razvoj. Приступљено 06. 01. 2018. 
• „Premijera predstave „Dva u jedan“ u Subotici VODVILJ O PREVARI I LAŽNOM MORALU”. Blic online. 09. 12. 2016. Приступљено 06. 01. 2018. 
• „"Florentinski šešir" u režiji Darijana Mihajlovića”. Tanjug. Приступљено 06. 01. 2018.