Влатко IV Косача
Влатко IV Косача (р. 1577. - у. око 1642) је био последњи титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као син Јована II Косаче (у. 1602), Влатко је наследио право на почасни херцешки наслов, као и део прихода које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка. У склопу млетачке државне управе, служио је као начелник у појединим градовима, као што су: Азоло (1613), Мота (1616) и Маростика (1630-1631). Почевши од 1605. године, био је ожењен Осаном Ђордано, а умро је око 1642. године, као последњи мушки члан херцешке породице Косача, остављајући за собом ћерку Елизабету.[1][2][3][4][5]
Влатко IV Косача | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1577. |
Место рођења | Млетачка република |
Датум смрти | око 1642. |
Место смрти | Млетачка република |
Породица | |
Супружник | Осана Ђордано |
Потомство | Елизабета |
Родитељи | Јован II Косача Елизабета Ђорђи |
Династија | Косаче |
титуларни херцег од светог Саве | |
За Влатковог живота, у Венецији је 1621. године, у склопу дела под насловом "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", објављен најстарији штампани родослов породице Косача, који је садржао и основне податке о венецијанском огранку, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[6][7]
Референце
уреди- ^ Ивић 1928, стр. IX.
- ^ Динић 1935, стр. 245-247.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 183-187.
- ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
- ^ Čoralić 2017, стр. 150—151.
- ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
- ^ Du Fresne 1746, стр. 129.
Литература
уреди- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257.
- Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine.
- Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српскаy.
- Čoralić, Lovorka (1993). „Prilozi poznavanju prisutnosti i djelovanja doseljenika iz Bosne u Veneciji od XIV. do XVII. stoljeća”. Historijski zbornik. 46: 31—60.
- Čoralić, Lovorka (2017). „Ogranak humske velikaške obitelji Kosača u Mlecima: Tragom oporučnih spisa (16.-17. stoljeće)”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 35: 145—155.