Владислав II Јагелонац Млађи
Владислав II Јагелонац Млађи (1456 — 1516) је био краљ Чешке (од 1471) и Угарске, Славоније, Далмације и Хрватске (од 1490). Унук је истоименог оснивача династије Јагелонаца, пољског краља Владислава II Јагела. Рођен је у Кракову, а његов отац Казимир IV био је владар Пољске. Његова мајка је била Елизабета Хабзбуршка и на основу наследног права њене породице, Владислав је добио чешку и угарску круну. Владислав је на чешком престолу наслиједио Јиржија Подјебратског, а на угарском Матију Хуњадија.[1]
| Владислав II Јагелонац Млађи | |
|---|---|
 Владислав II Јагелонац (млађи) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. март 1456. |
| Место рођења | Краков, |
| Датум смрти | 13. март 1516. (60 год.) |
| Место смрти | Будим, |
| Породица | |
| Супружник | Barbara of Brandenburg, Беатрис Напуљска, Ана од Фоа-Кандала |
| Потомство | Ана од Чешке и Угарске, Лајош II Јагелонац |
| Родитељи | Казимир IV Елизабета Хабзбуршка |
| Династија | Јагелонци |
| Краљ Чешке | |
| Период | 1471–1516 |
| Претходник | Јиржи Подјебрадски |
| Наследник | Лајош II Јагелонац |
| Краљ Угарске | |
| Период | 1490–1516 |
| Претходник | Матија Корвин |
| Наследник | Лајош II Јагелонац |
Поред српског деспота Ђорђа Бранковића, краљ Владислав је око 1493. године деспотску титулу доделио и Ђорђевом млађем брату Јовану Бранковићу, а након Јованове смрти 1502. године, краљ је за новог носиоца српске деспотске титуле крајем 1503. године поставио Иваниша Бериславића.[2]
Породично стабло
уреди| 16. Гедимин | ||||||||||||||||
| 8. Алгирдас | ||||||||||||||||
| 17. Јевна[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 4. Владислав II Јагело | ||||||||||||||||
| 18. Aleksandr Mikhailovich of Tver | ||||||||||||||||
| 9. Улијана Александровна Тверска | ||||||||||||||||
| 19. Anastasia Yuryevna of Halych | ||||||||||||||||
| 2. Казимир IV | ||||||||||||||||
| 20. Ivan Olshansky | ||||||||||||||||
| 10. Andrzej Holszański[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 21. Agrypina[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 5. Софија Халшанска | ||||||||||||||||
| 22. Demetrius I Starshy | ||||||||||||||||
| 11. Aleksandra Drucka[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 1. Владислав II Јагелонац Млађи | ||||||||||||||||
| 24. Алберт III, војвода Аустрије | ||||||||||||||||
| 12. Албрехт IV Аустријски | ||||||||||||||||
| 25. Beatrice of Nuremberg[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 6. Алберт II Немачки | ||||||||||||||||
| 26. Алберт I Баварски[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 13. Јохана Софија од Баварске | ||||||||||||||||
| 27. Маргарета од Брига[није у датом извору] | ||||||||||||||||
| 3. Елизабета Хабзбуршка | ||||||||||||||||
| 28. Карло IV, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 14. Жигмунд Луксембуршки | ||||||||||||||||
| 29. Елизабета Померанијска | ||||||||||||||||
| 7. Елизабета Луксембуршка | ||||||||||||||||
| 30. Херман II Цељски | ||||||||||||||||
| 15. Барбара Цељска | ||||||||||||||||
| 31. Ана Шаунбершка | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Рокаи 2002.
- ^ Стојковски 2022, стр. 9-31.
Литература
уреди- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Стојковски, Борис (2022). „Угарска у доба Јагелонаца и Срби у Угарској (1490-1526)”. Српски деспоти у Срему: Тематски зборник. Нови Сад: Матица српска. стр. 9—31.
- Ћирковић, Сима (1970). „Rasciani regales Владислава I Јагелонца”. Зборник за историју. 1: 79—82.
- Ћирковић, Сима (1982а). „Српски живаљ на новим огњиштима”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431—444.
- Ћирковић, Сима (1982б). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћирковић, Сима (1982в). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
- Ћирковић, Сима (1982г). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.
