Владимир М. Арсенијевић Мушки

Владимир М. Арсенијевић (Ниш, 20. јун 1935 – Ниш, 9. јун 2016) био је рукометаш, судија, рукометни радник.

Владимир М. Арсенијевић Мушки
Лични подаци
Датум рођења	(1935-06-20)20. јун 1935.
Место рођења	Ниш, Југославија
Датум смрти	9. јун 2016.(2016-06-09) (80 год.)
Место смрти	Ниш, Србија
Сениорска каријера
Године	Клуб
	РК Металац РК Дубочица РК Браник
Тренерска каријера
1952—1955	РК Металац РК Дубочица РК Браник

Каријера

Рукометом је почео да се бави 1949. у Рукометном клубу Металац из Ниша. Августа 1950. на Плавском језеру, у кампу ДИФ- а и Средње фискултурне школе из Земуна, стиче звање рукометног тренера. Као активан играч тренира екипу Металца до преласка у РК Железничар 1952. године, где игра велики рукомет све до његовог укидања. Поред екипе Металца, коју је тренирао у великом рукомету, био је тренер малог рукомета у екипи Браника из Марибора, за коју је, иначе, играо велики рукомет, и екипе Младост из Ниша, која је била, уз Дубочицу и Железничар, једна од најквалитетнијих екипа јужне Србије шездесетих година. На Филозофском факултету у Нишу 1988. одбранио је дипломски рад за звање тренера првог разреда. Годинама ради на организовању екипа млађих категорија, а нарочито је био успешан у школи рукомета СД Горан, чија је екипа била трећа на Олимпијади у Зајечару 2004.

Сениорска каријера

• РК Металац
• РК Дубочица
• РК Браник

Тренерска каријера

• РК Металац
• РК Дубочица
• РК Браник

Судијска каријера

Судијским позивом почео је да се бави 1955. у Нишу као судија великог и малог рукомета. Судио је републичку лигу малог рукомета, група Марибор. Као члан Збора судија Ниша био је на свим дужностима у судијској организацији, од секретара и председника Збора, до председника Судијске организације Србије и члана Судијске комисије РСЈ. Судио је 1120 утакмица великог и малог рукомета, од општинске до Прве савезпе лиге, у периоду од 1955. до 1980, када је постао савезни конгролор. Од 1980. до пензионисања 2000. обавио је 1200 контрола. Остварио је укупан непрекидан стаж од 45 година у судијској организацији. Као представник играча члан је првог Општинског рукомегног савеза Ниша (1950), у коме је касније био секретар и председник. Носилац је свих признања рукометне организације, од значке до повеље Рукометног Савеза Југославије (данас Рукометни Савез Србије). Као представник градске организације био је члан свих форума Србије и члан конференције РСЈ, а посебну улогу имао је у раду Железничара као дугогодишњи члан управе. Посебно се истицао у организовању такмичења на свим нивоима, од школских до лигашких такмичења, и као непосредни организатор судијских и тренерских семинара на подручју јужне Србије. Један је од ретких пионира рукомета који је у континуитету преко 55 година остао активан у спорту. Ужа специјалност му је статистика, којом се бави дуго и помаже заинтересованим тренерима да преко података прате свој уложени труд у тренажном процесу.