Владимир Кршљанин

српски политичар. дипломата и песник

Владимир Кршљанин (Београд, 3. фебруар 1960) је српски дипломата, политичар, песник и научни радник.

Владимир Кршљанин
Датум рођења(1960-02-03)3. фебруар 1960.(64 год.)
Место рођењаБеоградСФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
Држављанство
Образовањемагистар астрофизике
Занимање
Титулаамбасадор
НаградеТеслина награда, Почасни професор РДТЕУ

Био је помоћник Слободана Милошевића за међународне односе током процеса у Хашком трибуналу[1] и почасни професор Руског државног трговинско-економског универзитета.[2] Председник је Српског одељења Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе,[3][4] секретар Међународног комитета "Слободан Милошевић",[5] члан председништва Светског савеза слободних мислилаца[6], активан у више српских и међународних друштвених организација.

Биографија

уреди

Отац Мирољуб (1924—2001) био је учесник НОР-а, РВИ, виши стручни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду и песник, а мајка Душанка (рођ. Лукић 1934—2014) наставник руског језика и сликар-аматер. И ОШ "Старина Новак" и Пету београдску гимназију, завршио је као ученик генерације. На ПМФ-у у Београду је дипломирао (1983) и магистрирао (1986) астрофизику. ЈНА је служио 1987/88 у ШРО ТСл КоВ у Загребу.

Објавио је четири књиге поезије, песме су му уврштене у две домаће антологије[7][8] и превођене на италијански, руски, украјински и француски. Преводио је поезију са руског и енглеског језика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1990.

Научним радом из астрофизике, пре свега у области сударног ширења спектралних линија и дијагностике астрофизичке плазме, бавио се 1983—1992. на Астрономској опсерваторији у Београду под руководством др Милана С. Димитријевића, усавршавао се на опсерваторији ЧСАН Онджејов (1983) и на Јуниверзити колеџу у Лондону (1989, под руководством др Џилијен Пич) и објавио велики број радова у домаћим и међународним часописима и једну монографију, за коју је добио Теслину награду за стваралаштво младих.

Био је члан руководства Социјалистичке партије Србије задужен за међународну сарадњу 1991—1996. и 2000—2003. У Савезном министарству иностраних послова СРЈ је био 1996—1998. у рангу опуномоћеног министра, а 1998—2000. у рангу амбасадора. Током суђења Милошевићу у Хашком трибуналу био је члан тима његове одбране и управе удружења "Слобода". У периоду 2003—2017, радио је као консултант српских и руских компанија и као сарадник Руског института за стратешка истраживања, а све време је био и активан као један од оснивача или руководилац у друштвеним организацијама (Београдски форум за свет равноправних, "Слобода", "Слободна Србија", Народни покрет Србије, Покрет за Србију, као и у међународним - Евроазијски социјалистички конгресм[9] Европски мировни форум,[10] Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића (после Милошевићеве смрти променио име у Међународни комитет "Слободан Милошевић"[5]), Светски савет за мир,[11] Светски савез слободних мислилаца,[6] Међународна словенска академија наука, образовања, уметности и културе.[3]

Објавио је више радова (на више језика) и две књиге из области међународних односа и друштвене теорије, као и велики број политичких текстова, коментара и интервјуа. Службено је посетио готово све Европске и велики број земаља Азије и Африке. Православну духовност сматра универзалном основом за изградњу праведног, стваралачког и просперитетног друштва, као и слободне, уједињене и независне српске државе. Од 2017. је ангажован у МСП Републике Србије.

У априлу 2023. године руски председник Владимир Путин му је доделио доделио Руско држављанство [ru].[12]

Ожењен је, има три кћерке и унуку.

Дела

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Milosevic goes on offensive at his 'Inquisition' in the Hague”. The Independent (на језику: енглески). 17. 2. 2002. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ „Кршљанин почасни професор у Москви”. Факти (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ а б „Славянская Академия -”. Славянская Академия (на језику: руски). Архивирано из оригинала 25. 01. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ „Митрополит Амфилохије изабран за члана Међународне словенске академије • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 6. 6. 2018. Приступљено 24. 1. 2020. 
  5. ^ а б „Slobodan Milošević International Committee - National Sovereignty • Social Justice”. Slobodan Milošević International Committee (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020. 
  6. ^ а б „Board – Union Mondiale des Libres Penseurs” (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020. 
  7. ^ Стојичић, Ђоко (1985). ЉУДИ БЕЗ ОРУЖЈА – антологија југословенске антиратне поезије (1945—1985). Београд: Нова књига. стр. 188. 
  8. ^ Blečić, Milorad R., 1941-; Блечић, Милорад Р., 1941- (1988). Beograde moj beli labude : poezija o Beogradu od 1433. do 1986. Филимоновић, Слободан., Милорадовић, Боле. Beograd: Nova knjiga. ISBN 978-86-7335-042-4. OCLC 20342505. 
  9. ^ „Рой Медведев, Социализм и капитализм в России – читать онлайн полностью – ЛитРес”. www.litres.ru. Приступљено 25. 1. 2020. 
  10. ^ „GBM e. V.”. www.gbmev.de. Приступљено 25. 1. 2020. 
  11. ^ „World Peace Council”. www.wpc-in.org. Приступљено 25. 1. 2020. 
  12. ^ „Путин уручио руско држављанство српском политичару Владимиру Кршљанину”. Восток. ТАСС. 20. 4. 2023. Архивирано из оригинала 27. 6. 2023. г. 

Спољашње везе

уреди