Владимир Арсић
Владимир Арсић (Рељинац, код Прокупља, 27. октобар 1947) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.
| Владимир Арсић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. октобар 1947. |
| Место рођења | Рељинац, код Прокупља, НР Србија, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | Југословенска народна армија (1966—1992) Војска Републике Српске (1992—1997) |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
Биографија
уредиРођен је 27. октобра 1947. у Топличком крају, Србија, од оца Ратка земљорадника и мајке Љубице домаћице. Ожењен је и има два сина. По националности је Србин.[1]
Послије осмогодишње школе уписао је Пјешадијску подофицирску школу у Сарајеву, коју је одличним успјехом завршио 1966. године. Након тога завршио је Војну академију Копнене војске 1971. године и Командно-штабну академију Копнене војске 1985. године.[2]
Унапријеђен је у чин водника 20. јула 1966. године, затим произведен у чин потпоручника 9. јула 1971, ванредно унапријеђен у чин поручника 22. децембра 1973, капетана 22. децембра 1976, капетана прве класе 22. децембра 1981, мајора 22. децембра 1985, потпуковника (пријевремено) 22. децембра 1988, пуковника (ванредно) 12. октобра 1991. и генерал-мајора 27. децембра 1995. године. Пензионисан је 31. марта 1997.[3]
У ЈНА је обављао дужности: командир вода 1966-1972. у Мостару, Сарајеву и Марибору; Командир чете Војне полиције 1972-1979. у Сарајеву и Бањој Луци; референт за оперативно-наставне послове у дивизији 1979-1984. у Бањој Луци; замјеник команданта пјешадијског пука 1984-1986. у Бањој Луци; помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове 1986-1989. у Бањој Луци; командант пука 1989-1992. у Бањој Луци и Приједору; командант 9. оперативе групе.[3]
У Војсци Републике Српске је био од 15. маја 1992. године. Учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату и обављао је дужности команданта 9. оперативне групе 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске од 10. јуна 1991. до 14. децембра 1995. године. На поменутој дужности био је и послије рата до пензионисања.[3]
Одликовања
уреди- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1975)
- Орден рада са сребрним вијенцем (1983)
- Орден народне армије са сребрном звијездом (1984)
- Орден Карађорђеве звијезде Републике Српске (1994)[3]
Током службе оцјењиван је девет пута, једном оцјеном истиче се и осам пута нарочито се истиче.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005, стр. 104
- ^ Енциклопедија Републике Српске, 1, А-Б, АНУРС, Бања Лука, 2017, стр. 124
- ^ а б в г Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017, стр. 48
- ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005, стр. 104
Литература
уреди- Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005.
- Енциклопедија Републике Српске, 1, А-Б, АНУРС, Бања Лука, 2017.
- Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.