Владимир Јанковић (сликар)
Владимир Јанковић (Алексинац, 6. априла 1952) српски је сликар старије генерације, професор на Факултету ликовних уметности у Нишу, који је на ликовну сцену Србије (и тадашње Југославије) након дипломирања на Факултету ликовних уметности у Београду 1981. године са јасно изграђеним стилом мејзажисте. До данас, имао је велики број колективних и самосталних изложби, а учествовао је и на бројним ликовним колонијама широм земље и у иностранству. За своја дела добијао је награде и признања. Члан је УЛУС-а од 1980. и УЛУ-а од 1985. године. Живи и ствара у Алексинцу.
Владимир Јанковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. април 1952. |
Место рођења | Алексинац, СФР Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство |
Живот
уредиРођен је 6. априла 1952. године у Алексинцу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на сликарском одсеку, 1978. године. На истом факултету зацвршио је и постледипломске студије 1981.године.
Од 1980.године члан је УЛУС-а, а 1985.године члан УЛУ-а. Живи и ствара у Алексдинцу. Ради на Факултету уметности у Нишу, 2005.године у звању професор-доцент.
Ликовно стваралаштво
уреди- Слике
На сликам Владимира Јанковића доминирају пејзажи као ликовна форма који, како то каже Јадранка Мишић Пејовић: попут страшног Судије, истиснуо човека а његово место је заузео материјални свет. Међутим, у свим Јанковићевим радовима присутни су и трагови људских активности: засади дрвећа, омеђене њиве, неурбанизована насеља на периферији града, збијене сеоске куће, наткриљене планином или црква која на неком узвишењу доминира околином.
Цртајући пејзаш са материјалним светом, Владимир у начелу,
Привидно премештајући сопствено интересовање са човека на природу, он тиме преиспитује њихов синхрони однос, спиритуалну везу, идеју пролазности и променљивости коју иницира човак, са једне стране, а са друге сама природа која чини несталним не само изглед планина већ има моћ и над хиљаду пута већим и тежим наслагама на којима оне почивају, како је то рекао Иво Андрић.[1]
- Цртежи
Након вишегодишњег стварања серије пејзажа у уљу на којима је овековечио прелепе пејзажи Србије, Црне Горе, Хиландара и Боко-Которског залива Владимир Јанковић у другој деценији 20. века, све више ликовној публици показује изванредно познавање основних закона ликовности у класичним, академскским оквирима:
Владимир Јанковић се посвећује проучавању цртежа као медија који пружа увек нове, слободне и непосредне начине сликарског изражавања. Временом слободне, ишрафиране линије поставља у центар сопствених истраживања које попут густе мреже имају композицију у равнотежи. Прешавши сликарски пут од фигурације до асоцијативних пејзажа редукујући облике и масе до самих наговештаја полако изграђује сопствени препознатљив рукопис.[2]
Самосталне изложбе
уредиГодина | Место одржавања |
---|---|
1981. |
|
1982. |
|
1986. |
|
1987. |
|
1988. |
|
1991. |
|
1994. |
|
1995. |
|
1996. |
|
1997. |
|
1998. |
|
2001. |
|
2002. |
|
2006. |
|
2007. |
|
Колективне изложбе
уредиГодина | Место одржавања |
---|---|
1980. |
|
1981. |
|
1984. |
|
1985. |
|
1986. |
|
1987. |
|
1988. |
|
1998. |
|
1989. |
|
1990. |
|
1991. |
|
1992. |
|
1994. |
|
1995. |
|
1996. |
|
1997. - |
|
1998. - |
|
2000. - |
|
2001. - |
|
2007. |
|
Награде и признања
уреди- 1987. - Београд, Девета изложба цртежа "Београд '87" Друга награда
- 1991. - Пљевља, награда за сликарство „Пиво Караматијевић”
Извори
уреди- ^ Јадранка Мишић Пејовић, Отворена изложба - Катарине Радојловић, Владимира Јанковића и Братислав Башић - Гал. СУЛУЈ, Београд, (2014).
- ^ Радмила Костић, кустос Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, Владимир Јанковић, Предговор за каталог самосталне изложбе у Салону 77 у Нишкој тврђави, Ниш, (2015)