Владимир Јанковић (сликар)

српски сликар

Владимир Јанковић (Алексинац, 6. априла 1952) српски је сликар старије генерације, професор на Факултету ликовних уметности у Нишу, који је на ликовну сцену Србије (и тадашње Југославије) након дипломирања на Факултету ликовних уметности у Београду 1981. године са јасно изграђеним стилом мејзажисте. До данас, имао је велики број колективних и самосталних изложби, а учествовао је и на бројним ликовним колонијама широм земље и у иностранству. За своја дела добијао је награде и признања. Члан је УЛУС-а од 1980. и УЛУ-а од 1985. године. Живи и ствара у Алексинцу.

Владимир Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1952-04-06)6. април 1952.
Место рођењаАлексинац, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство

Живот

уреди

Рођен је 6. априла 1952. године у Алексинцу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на сликарском одсеку, 1978. године. На истом факултету зацвршио је и постледипломске студије 1981.године.

Од 1980.године члан је УЛУС-а, а 1985.године члан УЛУ-а. Живи и ствара у Алексдинцу. Ради на Факултету уметности у Нишу, 2005.године у звању професор-доцент.

Ликовно стваралаштво

уреди
Слике

На сликам Владимира Јанковића доминирају пејзажи као ликовна форма који, како то каже Јадранка Мишић Пејовић: попут страшног Судије, истиснуо човека а његово место је заузео материјални свет. Међутим, у свим Јанковићевим радовима присутни су и трагови људских активности: засади дрвећа, омеђене њиве, неурбанизована насеља на периферији града, збијене сеоске куће, наткриљене планином или црква која на неком узвишењу доминира околином.

Цртајући пејзаш са материјалним светом, Владимир у начелу,

Привидно премештајући сопствено интересовање са човека на природу, он тиме преиспитује њихов синхрони однос, спиритуалну везу, идеју пролазности и променљивости коју иницира човак, са једне стране, а са друге сама природа која чини несталним не само изглед планина већ има моћ и над хиљаду пута већим и тежим наслагама на којима оне почивају, како је то рекао Иво Андрић.[1]

Цртежи

Након вишегодишњег стварања серије пејзажа у уљу на којима је овековечио прелепе пејзажи Србије, Црне Горе, Хиландара и Боко-Которског залива Владимир Јанковић у другој деценији 20. века, све више ликовној публици показује изванредно познавање основних закона ликовности у класичним, академскским оквирима:

Владимир Јанковић се посвећује проучавању цртежа као медија који пружа увек нове, слободне и непосредне начине сликарског изражавања. Временом слободне, ишрафиране линије поставља у центар сопствених истраживања које попут густе мреже имају композицију у равнотежи. Прешавши сликарски пут од фигурације до асоцијативних пејзажа редукујући облике и масе до самих наговештаја полако изграђује сопствени препознатљив рукопис.[2]

Самосталне изложбе

уреди
Година Место одржавања
1981.
  • Београд, Галерија Факултета ликовних уметности
1982.
  • Београд, Галерија Дома омладине
1986.
  • Ниш, Салон 77
  • Алексинац, Галерија Дома културе
1987.
  • Београд, Галерија КНУ
1988.
  • Трстеник, Галерија Радничког универзитета
1991.
  • Алексинац, Галерија Дома културе
  • Сокобања, Галерија музеја
1994.
  • Алексинац, Центар за културу и уметност
1995.
  • Београд, Галерија Међ. ПРЕСС-центра ТАЊУГ-а
1996.
  • Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак"
  • Нови Сад, Културни центар - Мали ликовни салон
  • Београд, Галерија УЛУС-а
  • Шид, мала сала КОЦ-а
  • Димитровград, Градска галерија
1997.
  • Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак"
1998.
  • Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак"
2001.
  • Банатски Карловац, Галерија Месне заједнице
  • Алексинац, Галерија Центра за културу и уметност
2002.
  • Нови Сад, Културни центар - Мали ликовни салон
  • Београд, Галерија Ц Маркета - Фонтана
  • Панчево, Галерија "Леонардо"
  • Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности
2006.
  • Београд, Галерија "СИНГИДУНУМ"
2007.
  • Чачак, Ликовни салон Дома културе
  • Пирот, Галерија "Чедомир Крстић"
  • Крагујевац, Модерна галерија Народног музеја
  • Алексинац, Галерија центра за културу

Колективне изложбе

уреди
Година Место одржавања
1980.
  • Београд Изложба новопримљених чланова УЛУС-а
  • Београд инспирација сликара
1981.
  • Загреб – Изложба студената ФЛУ
1984.
  • Београд – 25. октобарски салон
1985.
  • Краљево – Збирка уметничких дела Народног музеја у Краљеву 1975 – 1985
  • Берлин – Нова имена – нова лица
1986.
  • Београд, Крупањ, Сарајево, Љубљана, Књажевац и Алексинац – 28. Златно перо Београда 86.
1987.
  • Берлин – 750 година Берлина
  • Београд, Шабац, Сарајево, Трстеник и Љубљана - 2.Златно перо Београда
1988.
  • Београд, Љубљана, Алексинац, Приштина – 30. Златно перо Београда 88.
  • Берлин – Нова имена – нова лица
1998.
  • Загорје об Сави – 24. сликарска колонија Излаке – Загорје об Сави
1989.
  • Земун – Бој на Косову, шест векова…ИИ
1990.
  • Нови Пазар – Изложба учесника колоније “Сопоћанска виђења”
1991.
  • Београд – Уметници дародавци (продајна галерија “Београд”)
  • Пријепоље – Уметници Милешеви, аукцијска изложба
1992.
  • Толедо, Тел Авив, Београд – СЕФАРД 92
1994.
  • Београд, Бања Лука – Пролећна изложба чланова УЛУС-а
  • Београд – Савремени Пејзаж
1995.
  • Београд – Пејзаж у савременој југословенској уметности
  • Зрењанин, Крушевац, Ниш – 2. бијенале акварела Југославије, Зрењанин '95
  • Куманово – Изложба учесника колоније Куманово '95.
  • Димитровград, Београд, Ниш, Алексинац – Изложба учесника колоније Пагановски манастир '93, '94, '95.
  • Софија – Савремено сликарство – Фонд уметничких дела Међурепубличке заједнице
  • Зрењанин – 15. сусрет акварелиста Југославије – ЕЧКА 95 – уЧесници у раду ликовне колоније ЕЧКА '95.
1996.
  • Београд – Београдска мини-арт сцена
1997. -
  • Београд – Југословенски ликовни уметници деци Кубе, аукција изложба слика
1998. -
  • Београд – Међународни сајам уметности и уметничке опреме АРТ ЕКСПО 98.
2000. -
  • Београд – Акварел и цртеж у српској уметности
2001. -
  • Београд – Аукцијска изложба слика у Народном музеју за помоћ у обнови манастира Ђурђеви ступови
2007.
  • Панчево, Галерија историјског архива, Први бијенале цртежа Србије

Награде и признања

уреди
  • 1987. - Београд, Девета изложба цртежа "Београд '87" Друга награда
  • 1991. - Пљевља, награда за сликарство „Пиво Караматијевић”

Извори

уреди
  1. ^ Јадранка Мишић Пејовић, Отворена изложба - Катарине Радојловић, Владимира Јанковића и Братислав Башић - Гал. СУЛУЈ, Београд, (2014).
  2. ^ Радмила Костић, кустос Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, Владимир Јанковић, Предговор за каталог самосталне изложбе у Салону 77 у Нишкој тврђави, Ниш, (2015)

Спољашње везе

уреди