Владета Поповић Пинецки
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Владета Поповић Пинецки (Сврљиг, 1911 — Београд, 17. јул 1941), студент медицине, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.
| владета поповић пинецки | ||
|---|---|---|
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 1911. | |
| Место рођења | Сврљиг,  Краљевина Србија | |
| Датум смрти | 17. јул 1941. (29/30 год.) | |
| Место смрти | Београд,  Србија | |
| Професија | студент медицине | |
| Породица | ||
| Супружник | Корнелија Сенде-Поповић | |
| Деловање | ||
| Члан КПЈ од | од пре рата | |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба | |
| Служба | Интернационалне бригаде НОВ и ПО Југославије 1937 — 1939. 1941. | |
| Одликовања |
| |
Биографија
уредиРођен је 1911. године у Сврљигу.
Током студија на Медицинском факултету у Београду, 1931. укључио се у револуционарни студентски покрет, који је тих година био веома активан на Београдском универзитету.
Заједно са својом супругом, Коренлијом Сенде-Поповић, такође студентом медицине и другим студентима Београдског универзитета, крајем новембра 1937. упутио се у Шпанију, где се на страни Републиканске армије борио у грађанском рату. Након пораза Шпанске републике, 1939. заједно са стотинама других бораца Интернационалних бригада, налазио се по концентрационим логорима у Француској.
После повратка у земљу, био је ухапшен и затваран, због учешћа у Шпанском грађанском рату. Потом је активно радио у Техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. активно је радио на припремању устанка. Заједно са Светозаром Вукмановићем Темпом и другим активистима, организовао је илегалну штампарију Покрајинског комитета КПЈ за Србију у Шумадијској улици (данас Булевар Ослобођења).
Током масовних хапшења комуниста, после 22. јуна и напада Немачке на Совјетски Савез, Специјална полиција је упала у кућу у којој се налазила илегална штампарија. Приликом претреса куће, агенти нису успели да открију штампарију, али је агент Ђорђе Космајац препознао Владету, бившег шпанског борца и ухапсио га. Заједно са њим ухапшени су власник куће Цирил Жужек и доктор Радомир Герић. Пошто су остали чланови илегалне штампарије били сигурни у Владету и остале, они су наставили са илегалним радом.
Владета је у Специјалној полицији био страшно мучен, али ништа није одао. Као истакнути комуниста и шпански борац, стрељан је 17. јула 1941. у Маринковој Бари, код Београда.
После рата, његови посмртни остаци су сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 19. децембра 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.
Литература
уреди- Марјановић, Јован (1964). Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. Београд: Нолит/Просвета. COBISS.SR 144402183
- Београд у рату и револуцији 1941—1945. Београд: Историјски архив Београда. 1984. COBISS.SR 37352711
