Влада Боже Петровића Његоша
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Датум оснивања | 8. март 1879. (ст.кл) |
---|---|
Претходне администрације |
|
Расформирано | 6. децембар 1905. (ст.кл) |
Замењена са администрацијом | |
Седиште | Књажевина Црна Гора |
Историјат
уредиРаније трасформације државне власти
уредиТоком дуге владавине Николе I Петровића Његоша (1860-1921) институције власти трансформисале су се у неколико наврата. Сенат је 1874. године реорганизован - у његовом оквиру установљене су тзв. управе које су представљале неку врсту једноставних министарстава: за унутрашње послове, за војне послове, за финансије и књажевска канцеларија за инострана дјела. Реформом из 1879. године на највишој инстанци раздвојена су судска и административна власт укидањем Сената и успостављањем Министарства и Великог суда.[1]
Од 1879. до 1905.
уредиНовоустановљена институција Министарство било је у ствари влада, а његових 6 одјељења прерасли су у: Министарство војно, Министарство иностраних дјела, Министарство правде, Министарство просвјете и црквених дјела, Министарство унутрашњих дјела и Министарство финансија и грађевина. Сви чланови владе били су такође чланови Државног Савјета, институције која је истовремено била највише законодавно тијело и највиша државна надзорна власт. Државном Савјету било је подређено и Министарство. У дугом периоду од 8. III 1879. до 6. XII 1905. године персоналне промјене у саставу Владе биле су релативно ријетке. У току читавог тог периода Министарством је предсједавао рођак књаза Николе, војвода Божо Петровић, који је истовремено био и предсједник Државног Савјета.[1]
Чланови владе
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
---|---|---|---|
Предсједник државнога Савјета | Божо Петровић | ||
Министар спољашних послова (Министар Иностраних Дјела) |
Станко Радоњић | преминуо 1. октобра 1889. | |
Гавро Вуковић | |||
Министар унутрашних послова (Министар Унутрашњијех Дјела) |
Машо Врбица | ||
Божо Петровић | од ? | ||
Министар правде | Божо Петровић | ||
Валтазар Богишић | од ? | ||
Лујо Војиновић | од 1889 | ||
Милош Ђ. Шаулић | вршилац дужности преминуо 19. септембра 1904. | ||
Божо Петровић | заступник | ||
Министар финансија | Ђуро Церовић | до 1882. до наименовања министра просвјете заступа га министар финансија | |
Никола Ђ. Матановић | од 1882. до 1903. | ||
Лазар Мијушковић | од 1903. | ||
Министар војни | Илија Пламенац | ||
Министар Просвјете и Црквених Послова | 8. марта 1879. до наименовања министра просвјете заступа га министар финансија | ||
Висарион Љубиша | заступник министра од 1882. до 1884. | ||
Митрофан Бан | заступник министра од 1884. до 1885. | ||
Јован Павловић | заступник министра од 1885. до 1887. министар од 1887. | ||
Симо Поповић | од 1887. до 1903. | ||
Гавро Вуковић | заступник министра од 1903. до 1905. |
Референце
уреди- ^ а б „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2017. г. Приступљено 27. 01. 2017.
- ^ Глас Црногорца, 10. 3. 1879. (ст. 3)
- ^ Глас Црногорца, 6. 12. 1905. (ст. 3)
Литература
уреди- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.