Виша школа Војне академије у Београду
Виша школа Војне академије у Београду је била двогодишња општеобразовна школа за више стручно образовање официра Војске Краљевине Србије и Југословенске војске.
Историјат
уредиВиша школа Војне академије је установљена чланом 2 Закона о устројству војне академије, који је 18. јануара 1880. године донела Народна скупштина Кнежевине Србије, а потврдио краљ Милан Обреновић дана 30. јануара 1880. године.[1]
За школовање у Вишој школи могли су конкурисати официри који су завршили Нижу школу Војне академије, закључно са чином капетана друге класе и најмање две године проведене у трупи.[2] Пријемни испит се разликовао зависно од одсека на који се конкурисало:
- Пријемни испит за ђенералштабни одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Опширна географија балканског полуострва, а нарочито суседних покрајина и начела војне географије, Основи стратегије;
- Артиљеријски и инжињеријски одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Наука о оружју и теорија гађања (појмови из балистике), Основи механике, физике и хемије.
Нови закон о војној академији из 1884. године је омогућио да Вишу школу уписују и официри у чину потпоручника или поручника са завршеном Нижом школом Војне академије и најмање једном годином проведеном у трупи, а укинути су одсеци (ђенералштабни, инжињеријски и артиљеријски), те је Виша школа постала општеобразовна за официре свих родова.[3] Онима који би са одличним успехом завршили Вишу школу Војне академије, касније би било омогућено превођење у генералштабну струку.
Предмети
уредиУ Вишој школи Војне академије, према закону из 1880. године, постојали су општи предмети обавезни за све питомце и стручни за посебне струке.
Општи предмети
- Стратегија с ратном историјом с погледом на српске ратове;
- Тактика;
- Стална фортификација;
- Администрација;
- Политичка економија и статистика;
- Извод грађанског законика (Међународно и ратно право);
- Картографија;
- Нацртна геометрија;
- Језици (немачки или француски језик);
- Јахање и дресура коња;
Стручни предмети
- Ђенералштабни одсек
- Тактика;
- Ђенералштабни послови с ђенералштабним путовањем;
- Неколико епохалних ратова критички посматраних с гледишта организације, администрације, стратегије и тактике;
- Француски и турски језик;
- Инжињеријски одсек
- Техника сталне фортификације;
- Грађевина с архитектуром и грађевинска механика;
- Наука о махинама;
- Хемијска технологија;
- Виша математика;
- Артиљеријски одсек
- Виша артиљерија;
- Градска војна;
- Наука о махинама;
- Хемијска технологија;
- Виша математика;
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Закон о устројству војне академије”. Српске новине: 1. 30. јануар 1880. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2022.
- ^ „Закон о устројству војне академије”. Српске новине: 2. 30. јануар 1880. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2022.
- ^ Српско војно школство (PDF). Београд: Медија центар Одбрана - Министарство одбране Републике Србије. 2010. стр. 25—26. ISBN 978-86-355-0298-6 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ).