Винарце

насеље у граду Лесковац, Јабланички округ, Србија

Винарце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 2327 становника.

Винарце
Винарце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 2327
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 22″ С; 21° 55′ 20″ И / 43.022833° С; 21.922166° И / 43.022833; 21.922166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина212 m
Винарце на карти Србије
Винарце
Винарце
Винарце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Овде се налазе Споменик у Винарцу и Железничка станица Винарци.

Положај

уреди

Село Винарце лежи у југозападном делу Лесковачке котлине, у доњем току Јабланице. Оно је на оном делу Јабланице где та река скреће, из југозападног у северни правац, прибијајући се, на сектору села Живкова (Дупљане), уз западни обод котлине. Насеље је на левој и десној обали Јабланице, на темену њене терасе високе 3—5 метара. На тој страни у водопадној алувијалној равни је и најважнији крај са 12 ромских кућа. Изнад овог главног дела насеља, у лактастом току Јабланице, уз супротну вишу конвексну обалу винарачког меандра, на лесковачком путу је "ново Винарачко насеље " са двадесетак српских и 50 ромских кућа. Лежећи у лакту Јабланице, углавном улево од њеног тока, Винарце је у насеобинском низу Лесковачке котлине који је претежно лоциран на морфолошкој граници дна и западног обода. Тај низ насеља се везује правцем С-Ј, готово свом дужином обода, од Кочана до Доње Стопање, с којима је територијално срасло, чини насеобинску симбиозу.

Порекло становништва

уреди

Становништво Винарца је, колико се може данашњим испитивањем утврдити поглавито стариначко. Досељених родова има само неколико. Није искључено да су неки родови који се данас издају за старинце, у ствари стари досељеници који су заборавили своје порекло. Винарачки "староседеоци" су знатне старине.

Прошлост насеља

уреди

Судећи по великој старини становништва, траговима првобитног насеља и остацима средњовековне вегетације може се доста са сигурношћу сматрати да је Винарце средњовековно насеље. Није искључена претпоставка да је оно припадало црквеном властелинству негдашњег манастира на чијим је темељима подигнута данашња црква Светог Николе у селу Доње Стопање.[1]

Етимологија

уреди

Према легенди, село је добило име након временске непогоде, града и кише, која је погодила крај, неке јесени када је грожђе у оближњим виноградима било зрело. Потоцима је потекла вода помешана са свежим вином које је од грожђа начинио град. Након тога су људи стално причали о томе и из потребе да дају име месту прозвали су га Винарце.

Демографија

уреди

У насељу Винарце живи 2397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (38,2 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 837 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.179
1953. 2.247
1961. 2.414
1971. 2.796
1981. 3.006
1991. 3.186 3.161
2002. 3.090 3.199
2011. 2.730
2022. 2.327
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.503 81,00%
Роми
  
575 18,60%
Бугари
  
7 0,22%
Црногорци
  
1 0,03%
непознато
  
3 0,09%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Костић М., Трајковић Т.,1964, Винарце-прилог проучавању повртарских насеља у Лесковачком Поморављу, Лесковачки зборник IV, Народни музеј у Лесковцу.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди