Вилијам II Риђи

Вилијам II Риђи (енгл. William the Red; 1056—2. август 1100) је после смрти свог оца Вилијама I Освајача 1087. постао краљ Енглеске (1087—1100) док је његов старији брат Роберт добио војводство Нормандију. Погинуо је током лова тако што га је једна стрела погодила право у срце, а не зна се да ли је то била несрећа или завера. На енглеском престолу га је наследио млађи брат Хенри I.

Вилијам II Риђи
Вилијам II Риђи
Лични подаци
Датум рођења	1060.
Место рођења	Нормандија
Датум смрти	2. август 1100.(1100-08-02) (43/44 год.)
Место смрти	New Forest, Енглеска
Породица
Родитељи	Вилијам I Освајач Матилда Фландријска
Династија	Норманска династија
Краљ Енглеске
Период	26. септембар 1087 − 2. август 1100.
Претходник	Вилијам I Освајач
Наследник	Хенри I

Детињство и младост

Не зна се тачно кад је рођен, а претпоставља се да је то било између 1056. и 1060. године. Био је син Вилијама Освајача.

Најстарији син Вилијама Освајача Роберт II Нормандијски побунио се 1077. против оца, након шале коју су му приредила млађа браћа Вилијам Риђи и Хенри I. Роберт је са савезницима заузео и Руан. Током 1079. у једној је бици Роберт ранио свог оца Вилијама Освајача. Иако су се касније помирили, Вилијам Освајач даје Енглеску Вилијаму Риђем, а Нормандију Роберту.

Подела земаља Вилијама Освајача на два дела створила је велику дилему за племство и у Енглеској и у Нормандији. Племство се бојало да не може задовољити оба могућа господара. Многи су имали поседе и у Енглеској и у Нормандији. Једино решење су видели у једном владару. Због тога су се побунили 1088. против Вилијама Риђег, а у корист његова брата Роберта II Нормандијског. Роберт није дошао у Енглеску, да сакупи присталице, па је Вилијам Риђи успео да придобије племство Енглеске и сребром и разним обећањима. Вилијам Риђи је тиме скршио побуну у Енглеској, а 1090. је извршио инвазију Нормандије, победио Роберта и присилио га да преда део поседа. Браћа су се помирила и Вилијам је одлучио да помогне брату да врати поседе, које је изгубио у Француској.

Норманске институције су се показале доста ефикасне. У Европи тога доба започињала је борба за инвеституру. И у Нормандији и у Енглеској бискупи су били краљеви феудални обвезници, тако да нико уопште није правио питање краљевог права на постављање бискупа. Англо-норманске институције постижу ефикасност, којој није било премца у читавој Европи, а краљева власт се протеже и до локалног нивоа.

Борбе за власт

Смрт Вилијама Риђег, литографија из 1895.

Доста своје власти провео је у свађи са црквом. Када је умро 1089. Ланфранк, итало-нормански надбискуп Кентерберија, Вилијам је оклевао да постави новог надбискупа. У међувремену је присвајао црквене приходе. Тек је 1093. поставио новог надбискупа Кентерберија Анселма Кентерберијског, једног од највећих теолога тога времена, званог и оцем сколастике. Анселмо Кентерберијски је подржавао грегоријанске реформе цркве. Вилијам и Анселмо се нису слагали у многим стварима, али енглески свештеници се нису усудили да јавно подржавају Анселма, јер су финансијски зависили од краља.

Вилијам Риђи је сазвао сабор 1095. да би сменио Анселма. Анселмо се жалио Риму, а октобра 1097. је напустио Енглеску, а свој случај предочио папи. Нови папа је био флексибилни Урбан II, који није желио да ствара нове непријатеље. Немачки цар је подржавао антипапу, тако да је Урбан II био присиљен да склопи конкордат са Вилијамом. Вилијам је по том споразуму признао папу, а папа је Вилијаму дао одрешене руке у Енглеској, па је Вилијам и даље присвајао пригоде од надбискупије, док је Анселмо остао ван Енглеске. Анселмо се вратио у Енглеску тек након Вилијамове смрти.

Током Вилијамове власти било је случајева недисциплине норманских племића, које је сурово кажњавао. Два пута је неуспешно покушавао освојити Велс. Од 1097. до 1099. вратио се у Нормандију, осигуравајући северни Мен. Пред смрт је намеравао да заузме и Аквитанију.

Свађао се са шкотским краљем Малколмом III присиљавајући га да 1091. на мир. Заузео је граничне градове према Шкотској. У бици код Алнвика 13. новембра 1093. Малком III и његов син су убијени, а на шкотски трон долази Малколмов барт Доналд III Шкотски. Вилијам је подржавао Малколмовог сина у борби за шкотски трон. Затим је подржавао Едгара Шкотског, тако да су коначно 1097. уклонили Доналда. Едгар је признао ауторитет Вилијама Риђег.

Вилијамов брат Роберт II Нормандијски се 1096. придружује Првом крсташком рату. Био му је потребан новац, па се обратио Вилијаму Риђем и предао му војводство Нормандију као гаранцију за 10.000 тадашњих марака. То је била сума, која је представљала једну четвртину Вилијамових прихода. Вилијам Риђи је увео велики порез у целој Енглеској да осигура тај износ, опорезујући и свештенство. Роберт се вратио тек након смрти Вилијама Риђег. Дотле је Вилијам владао Нормандијом.

Камен на месту где је убијен Вилијам Риђи

Необична смрт Вилијама II Риђег

Док је ловио у шуми погођен је стрелом кроз срце 2. августа 1100. године. Према хроничарима Вилијамова смрт није представљала убиство. Сматра се да га је убио пријатељ Волтер Тирел гађајући срну, а погодивши уместо срне Вилијама. Волтер Тирел је преплашен побегао. Поједини хроничари сматрају да га је убио неко од бројних непријатеља.

Породично стабло

16. Ричард I Нормандијски

8. Ричард II Нормандијски

17. Gunnora, Duchess of Normandy

4. Роберт I Нормандијски

18. Conan I of Rennes

9. Judith of Brittany

19. Ермангарда-Геберга Анжујска

2. Вилијам I Освајач

10. Fulbert of Falaise

5. Herleva

1. Вилијам II

24. Арнулф II Фландријски

12. Балдуин IV Фландријски

25. Розала од Италије

6. Балдуин V Фландријски

26. Frederick of Luxembourg

13. Ogive of Luxembourg

3. Матилда Фландријска

28. Иго Капет

14. Робер II Побожни

29. Аделаида Аквитанска

7. Адела од Француске

30. Вилијам I од Провансе

15. Констанца од Арла

31. Adelaide of Anjou

Литература

• Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W.; Zacour, Norman P. (1990). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe. Univ of Wisconsin Press. стр. 120. ISBN 978-0-299-10744-4. 
• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.