Вилијам Келин Млађи
Вилијам Келин Млађи (енгл. William G. Kaelin Jr; Њујорк, 23. новембар 1957) амерички је лекар, научник и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају.[1][2]
| Вилијам Келин Млађи | |
|---|---|
.jpg) Вилијам Келин Млађи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. новембар 1957. |
| Место рођења | Њујорк, Њујорк, САД |
| Држављанство | САД |
| Образовање | Универзитет Дјук (докторат 2005) |
| Научни рад | |
| Поље | онкологија |
| Институција | Медицински институт Хауард Хјуз; Институт за рак Дана—Фарбер; Универзитет Харвард |
| Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину (2019) |
Награду је поделио с Грегом Л. Семензом (енгл. Gregg L. Semenza) и Питером Џ. Ратклифом (енгл. Peter J. Ratcliffe).[1]
Живот и каријера
уредиВилијам Келин Млађи рођен ју Њујорку, 23. новембра 1957. године.
Студирао је хемију и математику на Универзитету Дјук у Дараму, у америчкој савезној држави Северна Каролина и тамо стекао звање доктора медицине 1982. године.
У том периоду је радио на Универзитету Џонс Хопкинс у Балтимору, у савезној држави Мериленд.[1]
У Институту за рак Дана—Фарбер (енгл. Dana–Farber Cancer Institute) Вилијам Келин је 1993. основао лабораторију за своја истраживања у сузбијању тумора.
Године 2002, постао је професор на Медицинском факултету Универзитета Харвард у Кембриџу, Масачусетс.[1]
Истраживања и откриће
уредиИако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа истог.
ВХЛ тумори (од енгл. Von Hippel–Lindau disease, VHL — „Фон Хипел—Линдауова болест”) и чињеница да су изазвани мутацијом гена који стварају низак ниво кисеоника у крви су заинтересовали Вилијама Келина да се бави истраживачким радом на том пољу. Каелин је претпоставио да можда постоји веза између стварања ВХЛ тумора и недостатка тела да детектује кисеоник.
Каелинов рад се ускладио с радом Питера Џ. Ратклифа и Грега Л. Семенза, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и прилагоде јој се.[3] Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.
Нобелова награда
уредиШведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.[1]
Значај открића
уредиСаопштење шведског института у образложењу доделе награде:
„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]
Приватни живот
уредиБио је ожењен Керолином Келин, хирургом за рак дојке, од 1988. до њене смрти 2015. године. Има двоје деце.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „William G. Kaelin Jr”. Nobelprize.org. Приступљено 17. 10. 2020.
- ^ а б Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. Svet nauke. Приступљено 17. 10. 2020.
- ^ „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 17. 10. 2020.[мртва веза]
