Вилина планина је збирка бајки београдске књижевнице Тамаре Лујак. Објављена је 2006. године у издању Књижевног клуба "Бранко Миљковић" из Књажевца.

Вилина планина
Настанак и садржај
АуторТамара Лујак
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Жанр / врста делабајке, фантастика
Издавање
ИздавачКњижевни клуб "Бранко Миљковић", Књажевац
Датум2006.
Број страница87
Тип медијаброширано
Класификација
ISBN?86-83977-46-3

Садржај збирке

уреди
  • „Четворопрсти“
  • „Дубрава“
  • „Завет“
  • „Зорило“
  • „Тандарић Мандарић“
  • „Ружа ветрова“
  • „Мојре“
  • „Вилина планина“
  • „Мали бели Зец“
  • „Мазар“
  • „Госпа од Шкрпјела“

Пријем код критике

уреди

Симулирањем и местимичним преузимањем сижеа више познатих легенди, митова и народних прича, сводећи их у својој фабули до непрепознатљивости; мењајући особине и функције јунака које знамо као класичне у ново стање сопствене ауторске прозе (слично Борхесовој сигнатури измишљених, или делом измишљених библиотека), Тамара Лујак је декомпоновала и наново компоновала основне садржаје својих прича.

Тамни наноси нису страни бајкама Тамаре Лујак, она се није определила за њихову упрошћену и зашећерену медијску верзију, већ за ону ближу оригиналима, ону која је балансирала између потребе да се поучи, усмери а да се, истовремено, не ствара потпуно лажна слика, опсена. (…) Тамара Лујак се трудила и успела да одоли амбициознијим књижевним поступцима и методама приповедања, поштујући, од прве до последње речи, циљ који се себи поставила. Ова усредсређеност свакако је допринела да наум, на задовољство читалаца, у потпуности буде остварен.

У овој књизи је занимљива игра речи са именима, понекад их треба читати у обрнутом смеру, свако име има симболику или скривено значење... Аутор, ту негде, у језику, чува своју тајну и тражи од нас да истражујемо и разоткривамо... Неке ће нам се приче допасти више, неке мање, али увек ћемо осетити лакоћу приповедања.

— Јелена Протић-Петронијевић[3]

Адаптације

уреди

По причи „Четворопрсти“ изведена је 2007. године у Дому омладине Београда истоимена представа Драмског студија „Алиса“, у адаптацији Богдана Чургуза и продукцији Драгане Стојиљковић.

Извори

уреди
  1. ^ Радовановић, Славен. „Проза о вилинском свету“
  2. ^ Бакић, Илија. „Нове–старе бајке“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2013)
  3. ^ Протић-Петронијевић Јелена. „Истражујући Вилину планину“

Спољашње везе

уреди
  • Лујак, Тамара. Вилина планина, целовито електронско издање, „Пројекат Растко“, 2012.