Википедија:НПП/Преглед

Списак	НПП	Преглед	Читаоци	Школе	Организације	Доприноси	Уређивање

Администрација	Техника	Проблеми	Чланак о мени	Категорије	АП	Преузимање	Разно

Овде можете наћи одговоре на најчешће постављана питања (НПП). Уколико не можете да пронађете одговор овде, постоји неколико других опција. Погледајте списак НПП Питајте на Тргу Употребите кућицу за претраживање:

Шта је Википедија?

Википедија НПП

НПП странице...

Списак НПП Преглед Читаоци Школе Организације Доприноси Уређивање Администрација Техника Проблеми Чланак о мени Категорије Ауторска права Преузимање Разно

Видите такође...

Помоћ

Википедија је слободна онлајн енциклопедија коју можете и ви да уређујете и да јој доприносите. Суоснивач Википедије, Џими Вејлс, описао је Википедију као „напор да се створи висококвалитетна вишејезична слободна енциклопедија и да се учини доступном сваком на планети на његовом сопственом језику“. Сврха постојања Википедије јесте пружање знања сваком ко га тражи.

Ко је власник Википедије?

Ко је власник енциклопедије? Чланке на овом сајту објављује и пише свако ко има кориснички идентификациони број на вики. Чланци с објављују под CC-BY-SA3.0 лиценцом (и у већини случаја, такође под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију), тако да су чланци слободни и могу да се користе под истом лиценцом. Прочитајте детаљније о томе како користити садржај Википедије у Википедија:Ауторска права и Википедија:НПП/Читаоци

Према закону, уредници су и даље власници својих доприноса. Ти људи нису везани никаквом лиценцом и могу да користе своје власништво како они то желе. Међутим, код дела са вишеструким ауторима потребна је дозвола сваког аутора за коришћење у сврхе које нису прописане Википедијином лиценцом.

Ко је власник веб-сајта? Википедију одржава непрофитна организација, Фондација Викимедије, која такође одржава Википедијине сестринске пројекте Викиречник (слободан речник), Викикњиге (књиге у јавном власништву), и др и власник је њихових домена. Претходно сајт је одржавао Бомис, компанија чији је већински власник био Џимбо Вејлс. Међутим, 20. јуна, 2003. власништво свих домена прелази на име Фондације Викимедије. Сајт води заједница википедијанаца који се воде правилима и смерницама Викимедије.

Ко је одговоран за чланке на Википедији?

Ви! Заиста, Ви можете да мењате чак и ову страницу, а једини услов за то је да ваше измене буду корисне! Ово је пројекат који се заснива на сарадњи. Милиони људи сваког дана доприносе различитим деловима овог пројекта. Доприносити може баш свако, па и ви. Све што треба да знате је како да уређујете странице и да имате неко енциклопедијско знање које сте бисте радо поделили с другима. Енциклопедија даје извесну слободу својим уредницима.

Ако кликнете на линк „историја“, видећете ко је одговоран за најновије измене на чланку. Међутим, уколико спазите грешку у најновијој верзији чланка, слободно је можете исправити и сачувати измене. Овакви поступци су један од основних механизма надгледања којим се одржава поузданост енциклопедије. Као резултат, Википедија је постала једна од најобимнијих информативних библиотека доступних на интернету.

Ако нисте сигурни, или вам се чини да је текст лоше срочен и конфузан, оставите коментар на страници за разговор тог чланка. На тај начин смањује се број фактографских, граматичких или правописних грешака, као и непрецизних и збуњујућих формулација.

Како могу контактирати пројекат?

Пошто је природа пројекта масивна сарадња, не постоји једна једина тачка контакта. Ако пошаљете имејл неком од чланова Одбора, они ће највероватније тај мејл само проследити групи википедијанаца добровољаца који одговарају на питања читалаца. Можете и директно ступити у контакт с тим волонтерима, путем имејл адресе infowikimedia.org.

Такође, ако желите да ступите у контакт с неким корисником, можете му оставити поруку на страници за разговор. Страница за разговор странице Корисник:Пера Перић налази се на Разговор са корисником:Пера Перић. Многи википедијанци су унели и своју имејл адресу у своја подешавања, тако да ако кликнете на „Пошаљи е-пошту овом кориснику“, можете му послати имејл путем Википедијиног система. Осим тога, сваки чланак има своју страницу за разговор, до које можете стићи ако кликнете на дугме „разговор“ на врху странице.

За детаљније информације по овом питању, погледајте Википедија:Контакт.

Да ли да отворим налог? Зар не могу да уређујем чланке анонимно?

Пријављени уредници уживају више предности, између којих је и добра репутација која долази са квалитетом њиховог рада. Википедијанци са добром историјом измена уживају поштовање, а нарочито кад дође до сукоба око садржаја чланака. Такође, википедијанцима је понекад сарадња са непознатим корисницима напорна, јер је теже ступити у контакт и разрешити недоумице, добити одговоре на питања или дати предлоге. Ово свакако не значи да на Википедији постоји некаква хијерархија. Иако постоје корисници који имају неке додатне алатке (нпр. администратори), њихово постављање на те функције мора прво одобрити заједница кроз процес гласања.

Википедијанци са корисничким налозима су, у неку руку, анонимнији од непријављених корисника. Ако уређујете непријављени, ваше измене се идентификују и приписују вашој ИП адреси која је онда видљива свакоме. С друге стране, ИП адресе пријављених корисника могу видети само мали број људи од изузетног поверења, а и то се ради веома ретко. Стога, ако вам је стало до приватности и анонимности, боље је отворити налог и уређивати као пријављен корисник како не бисте морали да показујете своју ИП адресу.

Ипак, уређивање као непријављен корисник је такође сасвим у реду. Многи вредни уредници одабрали су овај начин уређивања. Наравно, као непријављен корисник ипак нећете моћи да преименујете странице нити да шаљете слике. Такође, неке странице су закључане за непријављене кориснике како би се спречили вандализми.

Како знате да је информација тачна?

С обзиром да свако може да уређује било који чланка, наравно, могуће је да у њима има и пристрасних, и застарелих, и нетачних информација. Међутим, баш зато што има толико много људи који читају чланке и прате измене, такве информације су обично врло брзо уклоњене или исправљене. Општа тачност ове енциклопедије стално се унапређује. Ваше исправке, потврђивање тачности садржаја и обезбеђивање валидних извора свакако је добродошло.

Како спречавате упропаштавање чланака (Борба против вандализама)?

Све измене на чланку могу се видети у његовој историји, тако да било који вандализам може бити враћен на претходну верзију чланка. Генерално, скорашње измене на Википедији аутоматски се листају на посебној страници.

Софтвер аутоматски враћа очигледне вандализме. Такође, стотине људи свакодневно проводи одређено време пратећи листу скорашњих промена (види: Википедија:СИ патрола). Свако које заинтересован за неки чланак може да га дода на свој посебан списак надгледања на којој се види кад је та страница последњи пут измењена и да ли је измена у реду или није. Такође многи читаоци који су у пролазу исправе вандализме или погрешне информације.

Популарне странице које су подложније вандализмима такође помније прате како уредници тако и сами читаоци, и било ко од њих може вратити вандализам ако дође до њега. С друге стране, чланак такође може бити привремен закључан за уређивање, а кориснички налози или ИП адресе могу бити блокирани.

Сајт Икс изгледа крши ауторска права Википедије. Да ли знате за то?

Сви текстови на Википедији лиценцирани су под лиценцом CC BY-SA 3.0, а у већини случаја такође и под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију. Има веома много сајтова који користе материјал с Википедије и обично се наводе на овој страници, у складу са степеном поштовања Википедијине лиценце.

Који софтвер користи Википедија?

Википедија и остали Викимедијини пројекти користе софтвер Медијавикија како би олакшали заједничко уређивање и складиштење историја страница.

За више информација, погледајте:

• чланак о Медијавикију, и
• Медијавики веб-сајт.

Шта се дешава ако две особе истовремено уређују исти чланак?

Погледајте Помоћ:Сукоб измена.

Колико је велика Википедија?

Википедија на српском језику тренутно има укупно 697.096 чланака. Захваљујући масивној сарадњи свих википедијанаца и википедијанки, Википедија се шири великом брзином, много већом него што је то случај код класичних енциклопедија.

Шта ја могу да урадим кад наиђем на клеветање или кршење приватности?

Ако наиђете на неку информацију за коју мислите да је клевета или нарушавање нечије приватности, затражите помоћ од администратора, који могу да сакрију одређену измену. За више информација погледајте Википедија:Клеветање.