Википедија:Гласање/Предлог/Наслови страних песама
Гласање на Википедија:Гласање/Наслови страних песама — IмSтevan разговор 18:00, 23. фебруар 2023. (CET)
- Слажем се са свим, једино мислим да што се тиче песама извођача из Хрватске, Босне, Македоније и Црне Горе треба писати ћирилицом јер их разумемо скроз на скроз. За остало је све у реду, извињавам се због кашњења, али нисам био у могућности раније. — Squidwood (разговор) 21:17, 27. фебруар 2023. (CET)
После повратних информација на тргу, дајем предлог да се у одељак о транскрипцији уведе правило о писању имена песама које нису на српском.
- Мој први предлог је да се имена песама увек остављају у свом изворном облику:
Да | My Heart Will Go On је песма Селин Дион.
Не | Мај харт вил го он је песма Селин Дион.
Не | Моје срце ће наставити је песма Селин Дион.
Да | Barve oceana је песма бенда Joker Out.
Не | Барве оцеана је песма бенда Joker Out.
Изузетак би били језици који не користе латиничне и ћириличне карактере, те би се за њихову сврху користила латинизирана верзија наслова. Нпр. 露営の歌 би се у наслову чланка писало као Roei no Uta, а у уводнику као 露営の歌 (Roei no Uta).
- Други предлог је да се име песме преводи у случају да је наслов важан у контексту реченице, параграфа или чланка:
Да | My Heart Will Go On (прев. Моје срце ће наставити) је песма Селин Дион. Ова песма говори о прежаљењу изгубљене љубави. — превод је релевантан.
Не | У марту су избациле песму Loco loco (прев. Луд луд). — превод не доприноси чланку.
Да | We Don't Wanna Put In (прев. Не желимо да дамо, игра речи на We Don't Wanna Putin, прев. Не желимо Путина) је дисквалификована због своје политичке природе. — превод је веома важан.
Овај предлог је добио критику да можда корисници нису у стању да наслов преведу а да то не изгледа трапаво или да превод не дочарава првобитан наслов. Ипак, има случајева где је превод веома важан (3. пример). Замолићу за прелоге на ту тему.
Усвајањем ових предлога, одељак о транскрипцији би изгледао овако:
- Транскрипција
Транскрибовање (адаптација) представља прилагођено писање страних речи. Обавезно транскрибовати:
- страна лична имена (Блејк, Бернс, Шернстет, Жан, Молијер, Григориј, Веспучи, Франсиско…);
- географска имена, топониме (Мисисипи, Гросенготерн, Стокхолм…).
Транскрипције се заснивају на званичним правилима доступним у Правопису. Правила за сваки језик пренета су на Википедију и можете их пронаћи овде.
Никада не транскрибовати:
- наслове песама на страним језицима.
— IмSтevan разговор 19:28, 11. фебруар 2023. (CET) Гласање је завршено. ( )
Коментари
уредиКоментар: Оставио бих оригинал, наслов пјесме на српском језику може у заграду уколико постоји званично преведен, односно превод је наведен на поузданом извору. Питање би требало да се односи и на композиције. Зашто не бисмо познате арије или симфоније, деценијама или стољећима извођене код нас, представили у загради на српском, матерњем језику апсолутне већина посјетилаца пројекта? — Садко (разговарајмо) 12:37, 14. фебруар 2023. (CET)
- Без замерке на садржину коментара — IмSтevan разговор 21:17, 14. фебруар 2023. (CET)
Коментар: Овде је заправо у прву тачку укључено једно питање о коме није било расправе на Тргу, али јесте била тема на Стевановој и мојој корисничкој СЗР. Наиме, он је питао зашто у ћириличним чланцима пишемо ћирилицом наслове песама на југословенским језицима који се записују латиницом. Не сећам се да смо икада овде имали такву дилему, нити да је ико икада писао/остављао на латиници наслове хр/сло песама у ћириличним чланцима, па сходно томе можда нисам могао ни да му понудим неки формални одговор. Мој став је да је то део тзв. јединственог језичког простора (тј. да су у питању, најблаже речено, веома сродни језици), те да је (најчешће) могуће потпуно пресловљавање с једног на друго писмо. Изузимање од пресловљавања у овом случају не доприноси лакшем споразумевању, већ напротив — компликовању комуникације. Свестан сам тога да вероватно новије генерације у појединим суседним државама нису упознате са ћирилицом, али увек имамо опцију читања чланака латиницом. Притом, овакав изузетак од пресловљавања латинице на ћирилицу би повукао и то да се одредба о нетранскрибовању назива група односи на извођаче из ових земаља, па бисмо имали Parni valjak-а, Prljavo kazalište-а, Atomsko sklonište-а или Majke-и, а надам се да је очигледно колико је то бесмислено. Дакле, требало би нагласити да за југословенске језике важи изузетак од нетранскрипције наслова страних песама — тј. да се ту користи оно писмо којим је писан чланак. Тако се увек и радило, али можда би требало да то подвучемо за сваки случај. — DJ0302 (разговор) 19:05, 15. фебруар 2023. (CET)
- Апсолутно се не слажем. Ако се свуда у свим чланцима и њиховим садржајима водимо тиме да српски и хрватски нису исти језици, онда се тиме водимо и пишемо их у складу са тим. Не постоје хрватски и словеначки ћирилични стандарди нити ми имамо право да их измишљамо. Правило каже, наслови страних песама остају у оригиналу. Ово је Википедија на српском језику, те имена песама на страним језицима, укључујући хрватски и словеначки остају у оригиналу — IмSтevan разговор 19:47, 15. фебруар 2023. (CET)
Коментар: Подржавам предлоге. Filipović Zoran (разговор) 15:44, 16. фебруар 2023. (CET)
Коментар: Изричито сам против тога да се нпр. наслови песама на хрватском остављају на латиници у чланцима писаним на ћирилици. Тај предлог ми је до те мере необичан да сам неколико пута читао ову расправу како бих проверио да ли сам је погрешно разумео. Остало ми је у реду. — Vikinalog (разговор) 02:53, 17. фебруар 2023. (CET)
- Правопис, т. 198 је јасан да се имена из словеначког и хрватског просто пресловљавају на ћирилицу, 1:1. — Ђидо (разговор) 07:01, 17. фебруар 2023. (CET)
- линк? — — IмSтevan разговор 20:34, 17. фебруар 2023. (CET)
- Ево директан цитат из Правописа. Није објављен онлајн:
- Најизразитији паралелизам нашој ћирилици својствен је (поред хрватске) словеначкој латиници, тако да словеначка имена преносимо обичним пресловљавањем латинице у ћирилицу (а у латиници их задржавамо без промене)
- — Ђидо (разговор) 22:25, 17. фебруар 2023. (CET)
- То је о именима, а имена пресловљавамо са свих језика, то што си навео је само водич за пресловљавање личних имена. Овде причамо о насловима песама које су на страним језицима, те том правилу није место у овој расправи. Зашто би пресловљавали са језика који немају ћирилични стандард? — IмSтevan разговор 07:14, 18. фебруар 2023. (CET)
- Ако ћемо бити педантни, правопис се изричито у том одељку бави не само личним именима, већ сопственим именицама, што укључује, као што се види у разним примерима наведеним, називе места и држава. Иако не наводи директне примере те врсте, исти принцип се користи и код транскрипције фраза које имају улогу сопствене именице, у шта и називи уметничких дела спадају. — Ђидо (разговор) 08:08, 18. фебруар 2023. (CET)
- Ако ћемо бити стварно педантни, с обзиром да не постоји њихов ћирилични стандард, којим правилима се водимо при пресловљавању? Да ли ми сами смишљамо шта ће које слово постати или имамо написана правила у правопису? — — IмSтevan разговор 10:40, 18. фебруар 2023. (CET)
- Правопис је јасан како се пресловљава словеначки и хрватски: Слово за слово. Нема ниједног слова у гајици које нема одговарајуће слово у ћирилици. — Ђидо (разговор) 16:31, 18. фебруар 2023. (CET)
- Ако ћемо бити стварно педантни, с обзиром да не постоји њихов ћирилични стандард, којим правилима се водимо при пресловљавању? Да ли ми сами смишљамо шта ће које слово постати или имамо написана правила у правопису? — — IмSтevan разговор 10:40, 18. фебруар 2023. (CET)
- Ако ћемо бити педантни, правопис се изричито у том одељку бави не само личним именима, већ сопственим именицама, што укључује, као што се види у разним примерима наведеним, називе места и држава. Иако не наводи директне примере те врсте, исти принцип се користи и код транскрипције фраза које имају улогу сопствене именице, у шта и називи уметничких дела спадају. — Ђидо (разговор) 08:08, 18. фебруар 2023. (CET)
- То је о именима, а имена пресловљавамо са свих језика, то што си навео је само водич за пресловљавање личних имена. Овде причамо о насловима песама које су на страним језицима, те том правилу није место у овој расправи. Зашто би пресловљавали са језика који немају ћирилични стандард? — IмSтevan разговор 07:14, 18. фебруар 2023. (CET)
- Ево директан цитат из Правописа. Није објављен онлајн:
- линк? — — IмSтevan разговор 20:34, 17. фебруар 2023. (CET)
Коментар: — Пошто је правопис (т. 198) јасан да се имена из хрватског и словеначког пресловљавају у ћирилицу директно, мислим да треба и то поменути.
- Имена песама из словеначког и хрватског се пресловљавају директно у ћирилицу, или остају у латиници ако је чланак користи латинично писмо.
- — Ђидо (разговор) 07:10, 17. фебруар 2023. (CET)
- Поновићу и овде. Ово је о именима, а имена пресловљавамо са свих језика, то што си навео је само водич за пресловљавање личних имена. Овде причамо о насловима песама које су на страним језицима, те том правилу није место у овој расправи. Зашто би пресловљавали са језика који немају ћирилични стандард? — IмSтevan разговор 07:14, 18. фебруар 2023. (CET)
Коментар: Ђидо је у праву, а Правопис је светиња у овим питањима. — DrMako (разговор) 19:09, 17. фебруар 2023. (CET)
Хвала, Стеване, на покретању расправе! Сви изнесени предлози делују ми ваљано, али морам се сагласити са Садком да је превод нужно поткрепити поузданим извором. Не смемо сами састављати и ковати преводе. То би било властито истраживање и ваља га избећи. Незгодно је што смо расправу одмах проширили уводећи питање словеначких и хрватских песмама. Ипак, ту нам Правопис даје јасну препоруку — властита имена из ових језика треба транскрибовати. Било би крајње неуобичајено писати: „Група Prljavo kazalište објавила је албум S vremena na vrijeme.” Свакоме би засметала таква диграфија, нарочито зато што наводимо речи блиске нашем језику. Срдачан поздрав! — Аца (разговор) 19:40, 18. фебруар 2023. (CET)