Википедија:Гласање/Измена правила избора за сјајни чланак

Отварам гласање о предлогу измене правила избора за сјајни чланак. Постоје два приједлога за измјену правила и критеријуми смјерница или услова за предлагање кандидатура. Дискусију о приједлозима можете наћи овдје. Иако нисмо предложили званични приједлог критеријума, о њима се итекако дискутовало на самом почетку дискусије и многе идеје које су се јављале у дискусији, сажете су у тренутном приједлогу критеријума, (налази се испод другог приједлога за измјену правила за избор). Гласање траје седам дана. --Славен Косановић {разговор} 06:35, 13. јануар 2010. (CET)

Према правилима о гласању Гласање траје 10 дана, до (06:35) 23. јануара 2010. SmirnofLeary (разговор) 20:42, 18. јануар 2010. (CET)

Гласање је завршено и закључено. Резултате гласања за сваки приједлог можете видјети доле ниже, изнад коментара о сваком приједлогу гласања. --Славен Косановић {разговор} 14:45, 24. јануар 2010. (CET)

Приједлог бр. 1.

1. Приједлог подразумјева да се укида верификација као систем који је претходио гласању за избор сјајног.
2. Приједлог подразумјева да се уводи нови систем јавне расправе (вредновање кандидата), која претходи гласању и која се одвија на страници за разгогвор о чланку.
3. Приједлог се не бави критеријумима, односно условима, које кандидат треба да испуни. Исте је, по мом мишљењу, немогуће прецизно дефинисати, а да не буду подложни стотинама различитих интерпретација. Стога, на критеријуме треба гледати као смјернице, упутства, а не као стриктна правила. Мислим да је свима јасно да чланак који је лоше написан, у смислу да има пуно граматичких и других језичких грешака, нема никакве, или нема довољно литературе и референци, није добар кандидат и да свако ко предложи такав чланак, трачи своје и вријеме других сарадника. Такође, могли би размислити о увођењу посебног пројекта, гдје би аутори чланака могли да затраже помоћ других сарадника, било да се ради о граматичкој и правописној ревизији, неким стручним појашњењима и томе слично. Слично или исто као en:Wikipedia:Peer review. Приједлог за ово је дао Џорџ у претходној дискусији. (Видјети архиву).
4. Овим системом се претпоставља да се све замјерке, примједбе, приједлози за побољшање и слично, износе у периоду јавне расрпаве, који претходи гласању. Коринсици који нису имали времена да учествују у периоду јавне расправе, могу дати образложења својих гласова на самом гласању. На гласању се дефинитвно одлучује о избору, гласовима за и против.
5. Иста процедура се предлаже и за добре чланке, са одговарајућим измјенама у правилима, као што је страница на којој се гласа и имена сјајни у добар. --Славен Косановић {разговор} 15:36, 7. јануар 2010. (CET)

Избор за сјајни чланак

1. Чланак се пријављује за кандидата за избор сјајни на страници Википедија:Сјајни текстови/Гласање. Ставља му се шаблон (треба направити) у ком се оглашава да отпочиње седмодневна јавна расправа, односно вредновање кандидата за избор за сјајни чланак.
2. Чланак за кандидата може пријавити сваки корисник који има најмање 300 измјена на пројекту.
   1. Уколико предлог гласања не задовољава све потребне услове прописане важећом политиком (уредно лиценциране и описане слике), оставља се 24 сата времена да се ови проблеми реше. Уколико до тада ово не буде урађено, предлог се архивира до даљњег. Даљи предлози истог чланка пре решавања ових проблема бивају архивирани по виђењу. Постојање слика у чланку, није услов за предлагање кандидата, пошто де подразумјева да има енциклопедијских тема у којима се слике не употребљавају.
   2. Уколико је предложени чланак био скоро поприште рата измена, према важећој политици он не може да буде предложен. Овакви предлози се архивирају по виђењу.
3. Отвара се период вредновања чланка кандидата у трајању од 7 дана, гдје сви заинтересовани корисници коментаришу кандидатуру на самом разговору о чланку. У овом периоду, постављају се питања, дају примједбе, али и приједлози за побољшања.
   1. Питања треба да буду конкретна и везана за предмет чланка.
   2. Примједбе треба да буду што је више могуће објективне, без било каквих дисквалификација на рачун корисника који су радили или раде на чланку.
   3. Приједлози за побољшање чланка, такође треба да буду конкретни и у циљу да чланак постане што квалитетнији.
4. Уколико у седмодневној расправи није учествовао нико осим аутора или аутора чланка, кандидатура се архивира. У овом случају, могуће је поново предложити кандидатуру и отворити јавну расправу, након седам дана од момента аривирања.
5. Након претходног седмодневног периода, чланак иде на гласање, које такође траје 7 дана. Корисници могу гласати за и против, оставити своје коментаре у одјељку за коментаре, или образложења гласа против, уколико су тако гласали. Корисници такође могу мијењати свој глас током гласања, уколико сматрају да за то постоји оправдање.
6. Седам дана након отварања, гласање се затвара, а сматра успјелим уколико је гласало најмање осам корисника. Чланак постаје сјајан уколико је за, гласало барем 70% учесника гласања.
7. Ако чланак није изабран, може бити поново предложен за кандидата, након 15 дана од завршетка гласања. Чланак може бити предложен и раније, ако је гласање било неуспjешно, односно није гласао довољан број корисника да би се могло сматрати успјешним.

Укидање статуса сјајног чланка

1. Чланак може бити предложен као кандидат за укидање статуса сјајног, уколико се најмање три корисника сложе да више не испуњава услове да га одржи.
2. Приједлог за укидање статуса се поставља на страници Википедија:Сјајни текстови/Гласање, уз што прецизније образложење и потпис три корисника који су се сложили да предложе укидање звјездице.
3. Отвара се расправа у трајању од 7 дана у којој сви заинтересовани корисници коментаришу кандидатуру за укидање статуса сјајног, на самом разговору о чланку. У овом периоду, дају се приједлози за побољшање чланка, а сви заинтересовани корисници раде на његовом побољшању, узимајући у обзир образложење за укидање статуса.
   1. Евентуални приједлози за побољшање чланка, треба да буду конкретни и у циљу да се уклоне уочени недостаци, како би чланак очувао статус сјајног.
4. Након претходне седмодневне расправе и евентуалног рада на уклањању недостатака, отпочиње гласање, које такође траје 7 дана. Корисници могу гласати против и за, оставити своје коментаре у одјељку за коментаре, или образложења гласа за скидање статуса, уколико су тако гласали.
5. Седам дана након отварања гласања, гласање се затвара и сматра успјелим уколико је на гласању гласало најмање осам корисника. Чланак губи статус сјајан уколико је за скидање статуса гласало барем 50% учесника гласања.
6. Ако је чланак изгубио статус, може бити поново предложен као кандидат након 15 дана од момента губљења статуса, при чему пролази кроз процедуру као и сви остали кандидати за сјајан чланак.

За

1. за Просто и требало би да ради. -- Bojan  Razgovor  07:51, 13. јануар 2010. (CET)
2. за--Sahara (разговор) 09:31, 13. јануар 2010. (CET)
3. за Једноставно и ефикасно. Једино изгледа да су уздржани гласови забрањени? Да-Не је често преоштар суд о чланку.--Мирослав Ћика (разговор) 15:01, 13. јануар 2010. (CET)
4. за У духу самог пројекта и сарадње међу корисницима. -- SmirnofLeary (разговор) 15:04, 13. јануар 2010. (CET)
5. за --Марко Рачић (разговор) 18:53, 13. јануар 2010. (CET)
6. за Сасвим коректан предлог. Kvant (разговор) 19:05, 13. јануар 2010. (CET)
7. за--VuXman ^talk 23:36, 13. јануар 2010. (CET)
8. за--Методичар зговор²а 18:24, 14. јануар 2010. (CET)
9. за --Славен Косановић {разговор} 22:30, 14. јануар 2010. (CET)

Против

1. (образложење премјештено на кометаре) --Kašter (разговор) 22:20, 13. јануар 2010. (CET)
2. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:45, 14. јануар 2010. (CET)

Закључивање гласања

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
9	0	2	81,8%	Правило је усвојено.

Коментари

Да, не, је начин на који теба да се одлучује на гласању. Узмимо да је гласало 8 корисника, од којих су четворица за а четворица уздржана. То је онда исто као да су уздражни гласали против, јер нема 70% гласова за. Зар није боље да једноставно кажу да су против, а не да обарају гласање некаквим узджаним гласом. --Славен Косановић {разговор} 16:52, 13. јануар 2010. (CET)

Слажем се са Славеном у потпуности, последица уздржаног гласа је иста као и гласа против.--Марко Рачић (разговор) 18:54, 13. јануар 2010. (CET)

Али изазива мањи бијес код предлагача... :)--Мирослав Ћика (разговор) 19:14, 13. јануар 2010. (CET)

Неодлучни немају став и нетребају ни да гласају. Ако се и појаве, то је неки разлог ван задатка и идеје о одлучивању. --Sahara (разговор) 19:22, 13. јануар 2010. (CET)

Теоријски тај глас може обезбедити кворум у гласању, али практично нема никакав смисао и треба га као таквог укинути. Он је по својој ефективној вредности генерално еквивалентан негативном гласу, па стога нека неодлучни одаберу њима ближу опцију или не гласају уопште. Дакле систем да или не је много бољи. Kvant (разговор) 21:25, 13. јануар 2010. (CET)

Испитали смо и метод мимоилажења тог кворума давањем уздржаних гласова или манипулације типа повлачења гласа против како би гласање пропало због недостатка кворума. Али колико видим није унешен у предлог. Мислим да тај предлог има места. Значи кворум се добија потребним бројем гласова ЗА (пандан, пребројавају се присутни који су убацили картицу), а не укупним бројем гласова. А, услов процента остаје какав јесте. Пример. потрбно је 8 позитивних гласова и да их је најмање 80% од укупног броја. Нема потребе за уздржаним, а и немогуће је манипулисати гласовима. Ако се повуче негативан, само чини услугу предлагачу јер се у том случају проценат повећава. SmirnofLeary (разговор) 22:09, 13. јануар 2010. (CET)

(образложење пренијето из гласања на жељу Сахаре) ... Премали кворум! Могућност промјене гласа запостављена (смије ли се или не?)! Шта треба да садржи образложење за скидање звијезде (све мане или само неке)? Ко може да укаже и коме на проблеме након постављања (24 сата рок)? Морају ли аутори уопште бити присутни (сврсисходно) или чланак сређује било ко (проблем са ускостручним темама)? Шта је рат измјена? Између кога? Колико дуги рок мора да протекне од задњег рата измјена? Ако је чланак имао 8 аутора и само они учествују у 7-дневној расправи, по дефиницији се кандидатура и тада треба архивирати (!)? Итд. Итд. --Kašter (разговор) 22:20, 13. јануар 2010. (CET)

@Каштер. Кворум чега? У ставци пет приједлога, лијепо стоји да свако током гласања може да промијени свој глас. Ваљда количину мана не треба дефинисати... Мало сам збуњен... На предлагачима за укидање звјездице, је да образложе разлог приједлога. Након тога слиједи седмодневна расправа и гласање. Колико мана неки чланак може да има? Не знам како је то могуће унапријед дефинисати? Довољно је да било ко укаже на проблеме са сликама, (аут. право исл) на страници за разговор чланка и уколико се проблем са сликама не ријеши од тог момента па док не прође 24 сата, кандидатура се архивира. Могуће је да чланак за сјајни ни не предложе аутори, рецимо да више нису активни, сходно томе сами предлагачи кандидатуре могу да ураде одговарајућа побољшања на основу коментара или која сматрају сходним, без да током кандидатуре детаљно прерађују чланак (интензивно на њему раде- што се налази у приједлогу критеријума). Рат измјена... Не разумијем, па ваљда не треба овдје да дефинишемо шта је рат измјена? Објашњење за то стоји у неком од правила Википедије, рецимо три враћања, или гдје већ. Рат измјена не подразумјева враћање вандализама (такође стоји у приједлогу критеријума). Рок за вријеме од посљедњег рата измјена не постоји, али се у доле предложеним критеријумима помиње да чланак треба да буде стабилан. Осам аутора који учествују у седмодневној расправи... Нисмо то предвидјели, просто јер се досада није дала таква ситуација, да осам људи пише неки чланак. Обично се ради о два три корисника максимално, а могуће је и да има помагача. У сваком случају ниједан чланак који добије звјездицу је не добија за свагда. Може се десити да за пола мјесеца три човјека покрену причу да му иста скине, наравно под условом да постоји оправдање, а не због тога што не подносе аутра или ауторе, јер би то онда била нека сасвим друга прича. --Славен Косановић {разговор} 22:44, 13. јануар 2010. (CET)

• Кворум: Шта чега? (ен, де). Кворум од 8 је за мене премали. И за бирање и за опозив.
• Ово за промјену гласа сам превидио и то отпада.
• Правило дефинише "прецизно објашњење" разлога за скидање звјездице. Пошто од те дефиниције зависи, шта урадити да би чланак задржао звјездицу, кључна информација је шта су му мане тачно. И то ако се каже, нпр. недостају референце, довољно је додати двије референце и чланак се може сматрати као поправљен и задржава звјездицу? Погрешно! Дакле, потребно је навести СВЕ (у детаљ) оне недостатке који чланак спречавају да остане сјајан. То представља више посла него што један просјечан посјетилац/гласач/сарадник може да инвестира ПОРЕД СВОГ УОБИЧАЈЕНОГ ПОСЛА. Посљедица је све мања сарадња "широких маса".
• за 24 сата рок: кључно је питање, ко архивира у граничним случајевима (када аутор ипак мисли да чланак испуњава услове) а рецимо 2-3 тренутно присутна мисле да не. То је буре барута! У нашој заједници: 2 бурета барута :)
• за проблем са одсуством аутора при гласању о кандидатима из ускостручних тема, ниси одговорио ... Ко ће ту да се ангажује? Нико квалитетно.
• са недоумицом о рату измјена имам на уму проблем, када ратује један од аутора (не заборави да и поправка типографске грешке чини корисника аутором чланка!). Ко ће да прегледа, ко је када и шта мијењао? Овдје је израз заједница или гласачи прилично апстрактан и неупотребљив. И шта значи "скоро поприште рата измена"? Прије 2 дана, 5, 20?
• Ово за 8 аутора си толико релативирао да та ставка у предлогу на крају и не значи ништа.

Мислим да сам овим примјерима показао, колико потенцијалних проблема овај предлог и даље у себи садржи, и да тврдњу "све ће то заједница да регулише јавном расправом" једноставно не могу да прихватим као тачну. Због свега тога не могу да подржим предлог у овом облику. Али, надајмо се да гријешим, и да ће ова тврдња да се испостави као тачна. Видјећемо за пар мјесеци. --Kašter (разговор) 00:31, 14. јануар 2010. (CET)

Наводиш критичне случајеве, „без референци“ или ти случај нов корисник (новајлија), а са друге стране сарадња 8 искусних аутора. Свеједно, мислим да си у праву по питању мана, броја мана и условима које чланак треба да испутни. Али дефинисање тога је одвојена прича. Исти проблем ће се јавити и ако верификатор каже: „референце нису добро наведене“, а при том немамо јасно дефинисана правила о томе (дешавало се више пута, а сведок сам у 3 или 4 случаја). Он је у том случају „ауторитет“ и може да малтретира друге. Главни проблем је што новим корисницима (који најчешће греше), нисмо написали адекватне стране помоћи, упутства и смернице, па они стичу знање о томе тек искуством и у разговорима са старијим уређивачима. Те од њих не можемо да очекујемо да испоштују све техникалије. А, пошто немамо правила, на неки начин смо и дужни да их упутимо у седмодневном увиду. Предложио бих да у тим ситуацијама и пишемо стране помоћи и смерница. За 24 сата рок, не знам чему тај део, против сам тога. Ако постоји проблем са лиценцирањем слика то се да решити, рецимо онај ко је увидео недолседност, једноставно их стави под <!--Слика:коментар--> уз образложење, нема потребе за било каквим пеналима. И прављењем бурета барута у том случају. SmirnofLeary (разговор) 01:10, 14. јануар 2010. (CET)

Па гранични случајеви дефинишу правила. То је тако у праву, математици, итд. За нормалне случајеве никоме не требају правила. --Kašter (разговор) 08:22, 14. јануар 2010. (CET)

Мислим да је добро што бринемо, размишљамо и боримо се за егзактна решења. Међутим, сваки чланак је за себе случај и не можемо у танчине специфицирати проблеме и радње за њихово сређивање. Чак када би то и покушали уловили би се у сопствену замку. Са добрим смерницама се каналише прилаз на оваквим пословима, а немогуће је то урадити са прецизним и детаљним спецификацијама. То је применљиво при опису операција у масовној производњи једноставног елемента (нпр завртња), где је поновљивост радњи 100%, овде не. --Sahara (разговор) 09:58, 14. јануар 2010. (CET)

Ако нема администратора (сложићете се да они ово неће, а и не требају да раде), верификатора (у овом предлогу избачен), медијатора ("један добровољац из масе") или назови како хоћеш особу која формално обавља највећи дио посла и регулише "из канала избачене ствари", онда мора да постоје колико-толико прецизна правила рада, понашања и процедуре. И ако нам је било који недостатак овог процеса познат, зашто га не би убацили. За то је требало да служи она расправа прије овога, а не ово "гласање". --Kašter (разговор) 15:54, 14. јануар 2010. (CET)

Приједлог бр. 2

Како искрено верујем да се две струје предлога заправо не косе једна са другом, решио сам да дефинишем и како би њихова симбиоза оквирно изгледала. Укратко, нема ничег лошег у томе да тим корисника поради на чланку у року од седам дана. Паралелно са тим, главни проблем верификације је то што известан број корисника сматра да се много чека. Дакле, решење је да се рок чекања фиксира, као и да се смање овлашћења верификатора односно пооштре услови за ове људе.

Давање предлога:

1. Нови сјајан чланак може да предложи сваки корисник са правом гласа у таквом гласању. Предлог се даје на страни гласања и чланак се обележава адекватним шаблоном.
2. Чланак према политици не може бити предложен уколико је био скоро поприште рата измена. Такође је услов за отварање предлога да чланак не може да садржи слике са спорним статусом или слике без описа. Присуство било каквих слика није предуслов за почетак расправе или гласања.

Расправа пре гласања и његово одобравање:

1. По предлогу следи седмодневна расправа о квалитету и начинима побољшања чланка-кандидата
2. Уколико је у овој расправи учествовало пет или више корисника, који нису непосрадни аутори неког дела чланка тј. вршили су само стилске и друге поправке чланка без дописивања садржаја, гласање аутоматски може да почне по истеку рока од седам дана. У овај број се могу урачунати и верификатори који су се расправи прикључили до истека њеног четвртог дана. У супротном се не урачунава.
   1. Уколико овај услов (број учесника у расправи) није испуњен, потребно је да верификатор одобри гласање
      1. Верификатор треба да се по дужности у расправу о кандидату укључи најкасније током њеног шестог дана, да да свој суд и образложи га. Уколико се ни један верификатор не укључи у расправу до истека шестог дана, гласање може да започне без верификације.
      2. По истеку седмог дана, верификатор сме да процени да ли о чланку може да се гласа или не, и своју одлуку саопштава на страни гласања. Он мора истовремено и да отвори гласање односно да архивира одбијени предлог. Даља расправа са верификатором по питању донесене одлуке није могућа. Могућ је само предлог за његово уклањање са ове позиције по процедури наведеној испод.
      3. Уколико се верификатор укључио у расправу, а мимо њега се у међувремену у расправу укључио и пети корисник према ставци 2, верификација више није потребна.
3. Расправа о поправкама и квалитету чланка се почетком гласања не прекида, и може да потраје све до завршетка гласања. Пожељно је ове расправе архивирати с времена на време.

Избор верификатора:

1. Верификатор мора бити особа која ужива поверење у заједници као квалитетан читалац текстова. Предлог је да то буде особа, која је добила макар 70%-ну подршку у најмање 20 гласова.
2. Док не буде изабран макар један верификатор, сва гласања се аутоматски отварају по истеку седмодневног рока за сређивање чланка. Може их отворити било који корисник.
3. Предлог за уклањање верификаторске дозволе може да да само корисник који задњих седам дана није учествовао у било каквој расправи на пројекту са дотичним верификатором.
4. Сви тренутни верификатори се уклањају са својих позиција

Гласање:

1. Гласа се за и против чланка, док се уздржан глас укида
2. Осим овога, гласање се спроводи према текућој политици
3. Гласање закључује било који корисник, по истеку рока

Уклањање чланка са списка сјајних :

1. Чланак може бити предложен као кандидат за укидање статуса сјајног, уколико се најмање три корисника сложе да више не испуњава услове да га одржи.
2. Приједлог за укидање статуса се поставља на страници Википедија:Сјајни текстови/Гласање, уз што прецизније образложење.
3. Отвара се расправа у трајању од 7 дана у којој сви заинтересовани корисници коментаришу кандидатуру за укидање статуса сјајног, на самом разговору о чланку. У овом периоду, дају се приједлози за побољшање чланка, а сви заинтересовани корисници раде на његовом побољшању, узимајући у обзир образложење за укидање статуса.
   1. Евентуални приједлози за побољшање чланка, треба да буду конкретни и у циљу да се уклоне уочени недостаци, како би чланак очувао статус сјајног.
4. Након претходне седмодневне расправе и евентуалног рада на уклањању недостатака, отпочиње гласање, које такође траје 7 дана. Корисници могу гласати против и за, оставити своје коментаре у одјељку за коментаре, или образложења гласа за скидање статуса, уколико су тако гласали.
5. Седам дана након отварања гласања, гласање се затвара.
6. Ако је чланак изгубио статус, може бити поново предложен као кандидат након 15 дана од момента губљења статуса, при чему пролази кроз процедуру као и сви остали кандидати за сјајан чланак.
7. Гласање закључује било који корисник, по истеку рока

本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:29, 8. јануар 2010. (CET)

За

1. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:45, 14. јануар 2010. (CET)

Против

1. --Sahara (разговор) 09:33, 13. јануар 2010. (CET)

Закључивање гласања

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
1	0	1	50%	Није гласао довољан број корисника.

Коментари

Нефункционално и нејасно.--Sahara (разговор) 09:34, 13. јануар 2010. (CET)

Тих, функционално и јасно. Нејасно уколико се узима уз нежељин за разумин. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:45, 14. јануар 2010. (CET)

Молим учеснике да се суздрже од заједљивости према моме праву на глас и на коментар.--Sahara (разговор) 17:17, 14. јануар 2010. (CET)

Твоје „право“ на давање коментара је управо употребљено за неконструктивоност и заједљивост, те је захтевао незаједљив али примерен одговор. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 18:31, 14. јануар 2010. (CET)

Процедура је као за добијање стана у социјализму :) Треба добар правник да се свега овога држи. --Мирослав Ћика (разговор) 15:04, 13. јануар 2010. (CET)

Критеријуми за кандидатуру за избор за сјајни

Приједлог критеријума услова о којима се такође дискутовало на приједлогу измјене правила за сјајни. Покушао сам да сажмем све идеје услова или критеријума приликом давања кандидатуре, са саме тренутно важеће политике, као и да их проширим и прецизније појасним. Па дајте своје мишљење гласом за и против. Ако сматрате да су стари бољи, па гласајте против... :) --Славен Косановић {разговор} 06:35, 13. јануар 2010. (CET)

Кандидат за сјајни чланак треба да испуни слиједеће услове:

1. Да је написан квалитетно, да је комплетан, да се базира на провјерљивим чињеницама, да је неутралан, стабилан и по потреби илустрован сликама.

• а) квалитетно написан подразумјева да је чланак разумљив, јасан и увјерљив. Очигледно без правописних и граматичких грешака, као и да је писан енциклопедијским, односно излагачким, научнопопуларним стилом.
• б) комплетан значи да чланак не изоставља чињенице, битне тачке гледишта за предмет, као ни битне детаље.
• в) да се базира на чињеницама подразумјева да су тврдње које се у њему износе провјерљиве у провјерљивим изворима и да представљају скуп знања о предмету, објављеног до момента писања чланка. Изнесене тврдње треба да је могуће приписати њиховим ауторима и пронаћи преко извора у специфичним публикацијама и/или спољашњим везама.
• г) да је неутралан подразумјева да чланак праведно представља све релевантне тачке гледишта за предмет и без замајавања или извратања смисла чињеница, идеја и других информација.
• д) стабилан подразумјева да се на чланку не одвијају ратови измјена и да се његов садржај не мијења из дана у дан, односно да су сви интензивни радови на њему завршени прије кандидатуре. Враћање вандализама и побољшања која су сугерисали други корисници током јавне расправе не потпадају под ову ставку.

2. Да прати Википедијин приручник стила, што подразумјева:

• а) да укључује један концизан, разумљив и читак увод, у ком се сажима предмет чланка и читалац припрема за њихову детаљнију обраду у његовом наставку у поднасловима.
• б) да поднаслови буду хијерархијски организовани по важности чињеница, информација и идеја, које се у чланку износе.
• в) да има јасан и адекватан садржај дефинисан поданасловима, који је у складу са информацијама у њиховим параграфима.

3. Ако је потребно и могуће, да садржи слике за илустрацију предмета чланка. То значи да:

• а) слике доприносе квалитету информација у чланку и појашњавају их, или допуњују.
• б) да су слике под неком од слободних лиценци и да немају никаквих проблема са ауторским правом. Само у изузетним случајевима, дозвољава се употреба слика под доктрином изузећа.
• в) одсуство слика чланку не одузима право да се кандидају за сјајни, пошто је јасно да има тема које се не могу илустровати сликама, али и тема за које трентурно немамо урађених слика, било на нашем пројекту, било на Остави.

Критеријуми детаљније

1а: Да је написан квалитетно. Циљ није само понудити информације, него их представити на јасан и разумљив начин; приступачно (за читаоце који нису стручни); прегледно; и енциклопедијски. Осим граматичких и правописних проблема, једна од честих грешака на Википедији се односи на кратке параграфе, тј., параграфе који се састоје од једне или двије линије, али и поднаслова у којима се умјесто текста налазе обични спискови. Тиме се непотребно прекида читање, а визуелни дојам чланка је испрекиданост. Ту је обично ријеч о дијеловима које је: потребно још разрадити или дорадити, сјединити са другим параграфима, или премјеститиу у друге чланке и сажети их. Добра идеја у таквим ситуацијама, је замолити друге кориснике да погледају чланак и дају своје мишљење, на који начин би се ти дијелови могли боље организовати, како би се отклонили ти проблеми.

1б: Комплетан. Један сјајни чланак треба да покрије све аспекте предмета којим се бави, организујући их по важности. То значи да ниједан аспекат не треба да доминира чланком, изузев ако се не ради о најбитнијем аспекту за предмет. Информације које залазе превише у детаље, треба издвојити у посебне, тзв., подчланке, а у главном чланку, оставити само оне најважније. Најбитнији аспекти захтијевају дуже и детаљније сажетке, док су они мање битне сажете у краћим сажецима. То подразумјева константну ревизију важности информација, при чему се оне много мање битне, премјештају у друге чланке. То је један од дијелова критеријума комплетан и принципа неутралне тачке гледишта, гдје се највише гријеши.

1в: Да се базира на чињеницама. Како би се могло рећи да се чланак базира на чињеницама, неопходни су извори. Обично навођење списка извора, чисто да би се испунио услов, није довољно. Потребно је урадити претходна истраживања о предмету о ком се пише, али и осигурати се да су представљени сви аспекти које је неопходно представити, како би се могло рећи да изнесене информације одговарају чињеницама и подацима у провјерљивим изворима. Да би се у томе успјело, потребно је консултовати већи број провјерљивих извора и пажљиво и стрпљиво их проучити. За већи број енциклопедијских тема, то подразумјева консултовање стручних књига и научних часописа и магазина. На први поглед треба да буде видљиво да ли се довољно истраживало о предмету, на основу броја провјерљивих и квалитетних извора цитираних у чланку. Предност истраживања и цитирања провјерљивих извора, у односу на друге методе писања чланака на Википедији, је у томе што се тиме обично уклањају скоро сви проблеми неутралности чланка, што опет омогућава више времена за рад на побољшљању његових других аспеката (граматика, стил, уљепшавање). Када постоји нека тачка гледишта која генерише много расправе, потребно ју је цитирати из извора који је највјерније представља. Не постоји обавезан стил за цитирање извора, али је добра пракса слиједити упутства на страници Википедија:Навођење извора.

1г: Да поштује неутралну тачку гледишта. Сјајни чланци морају максимално поштовати неутралну тачку гледишта. Није довољно само укључити све неутралне тачке гледишта, него их је потребно сортирати по важности у односу на предмет чланка. Приликом описа неслагања око неке тачке гледишта, међу стручњацима који се баве питањем које је предмет чланка, потребно је описати дебату и информисати читаоца о њеном тренутном стању. Чланак треба да буде писан тако да се у њему не налазе одређене тачке гледишта истакнуте над другим. Писање на неутралан начин захтијева вјежбање и праксу, како би се чланак организовао на најадекватнији начин и одабрао одговарајући језик. У сваком случају, треба избјегавати непотребне епитете и метафоре, као и сваки тип хвале.

2а: Да укључује концизан, разумљив и читaк увод. Један од честих проблема кандидата за сјајни је сам увод чланка. Идеалан увод чланка треба да сажме све најбитније аспекте предмета чланка, као и да на самом почетку стави до знања због чега је предмет чланка битан за енциклопедију. То подразумјева да увод треба да буде дат концизно, да објасни важност предмета, употребу појма, уколико се ради о неком појму из науке или технологије, цитирајући по потреби, одговарајуће изворе. Увод такође треба јасно и сажето да представи информације које ће читалац наћи даље у чланку.

3: Слике. Када год је могуће, чланак треба да садржи слике које служе за илустрацију и допуну информација о предмету чланка. Слике треба да буду под неком од слободних лиценци и без било каквих проблема са ауторским правом. (Само у изузетним случејевима су прихватљиве слике под политиком доктрине изузећа). Описи слика треба да буду јасни и у циљу појашњења онога што је на њима представљено. Када постоји потреба, могу се укључити звучни записи, којима би се евентуално побољшао квалитет чланка. Такође је занимљиво у чланак укључити и неке видео записе с циљем побољшања дијела или укупног дојма чланка. У сваком случају, није обавезно да чланак има звучне и видео записе да би се кандидовао за сјајни.

За

1. за -- Bojan  Razgovor  07:30, 13. јануар 2010. (CET)
2. за --Славен Косановић {разговор} 22:31, 14. јануар 2010. (CET)

Против

1. Намјера ових критерија је добра. Међутим испуњење критерија је увијек мање-више субјективно, па зато гласам против. Мислим да је мудрост масе на гласању довољна, без сувишног „критејизирања“. Ако не ваља људи ће једноставно гласати против и мирна Босна. --Мирослав Ћика (разговор) 15:13, 13. јануар 2010. (CET)
2. Слажем се са претходником, а и види коментаре (негдје доле). --Kašter (разговор) 22:02, 13. јануар 2010. (CET)

Закључивање гласања

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
2	0	2	50%	Није гласао довољан број корисника.

Коментари

Без да улазим у то да ли горе наведени предлози промјене процедуре избора сјајних чланака и њихов број одражавају тренутно стање дискусије и да ли је уопште дат довољан рок за формирање формалних предлога, желио бих само да напоменем да питање критеријума скоро уопште није дискутовано и у ствари и није био предмет расправе. Осим тога, овај текст предлога за нове критеријуме је пун грешака (типо) и недоречености, и као такав уопшште не би требало да уђе у процедуру. --Kašter (разговор) 09:21, 13. јануар 2010. (CET)

Када је додирнуто ово питање добило је наслов да није у оквиру материје ове стране.--Sahara (разговор) 09:39, 13. јануар 2010. (CET)

Дискусија је задављена тричаријама. Прво је било ил` шумом ил` друмом, да би касније запали у натезање око тога да ли шума треба бити храстова или букова, а пут да има шљунак или асфалт. Пратећи дискусију од почетка, може се видјети да је изнесен већи број приједлога. Дакле дискусија је била обимна. Што се тиче критерија, они су увијек мање-више субјективни нажалост.--Мирослав Ћика (разговор) 15:09, 13. јануар 2010. (CET)

Овдје нема ничега што није у смјерницама и стубовима пројекта, тако да мислим да гријешите што остављате старе критеријуме са новим правилима избора. Стари критеријуми су имали примједбу да су недоречени, а ја сам овдје покушао да појасним стубове и смјернице пројекта, које ће ионако гласачи и учесници јавне расправе итекако узимати у обзир приликом кандидатуре чланка. Типо и друге грешке је лако исправити, јер се овдје не ради о некаквим непобитним правилима која се не смију дирати, боље односно граматички и стилски срочити, ако треба. Дакле, први дио критеријума су сами стубови и смјернице Википедије, а други њихово појашњење преко примјера и честих грешки приликом писања чланака и не само оних који имају намјеру да се кандидују за сјајни. Каштер итекако се дискутовало о референцама, стилу писања, провјерљивости и сл. на самој дискусији о приједлогу, архива бр. 1, на страну што у овим критеријумим ја не измишљам топлу воду, него сам само сажео стубове пројекте и дао примјере честих грешака у кндидатима за сјајни, а које се често могу наћи у коментарима на гласањима. Овдје се не прописију количине ничега, тако да нико не може да каже да је идеја ових критеријума да вагају граме референци, слика, неутралне тачке гледишта, итд, него се набраја шта све кандидат за сјајни треба да има.--Славен Косановић {разговор} 16:37, 13. јануар 2010. (CET)

Оно што овај приједлог критеријума хоће да каже аутору или ауторима једног кандидата за сјајни је: „Осигурај/те се да ваш чланак слиједи стубове и смјернице пројекта, а ево вам ниже примјери честих грешки или недостатака кандидата. У противном, не чудите се ако ваш каднидат не прође и људи гласају против.“ То је све. Не постоји у њему никаква задња намјера нити завјера. Намјерно је избјегнуто прописивање количина ичега, јер их је немогуће прописати. --Славен Косановић {разговор} 17:13, 13. јануар 2010. (CET)

Meni je žao što o ovim stvarima moramo glasati kada se ove stvari podrazumevaju. -- Bojan  Razgovor  18:41, 13. јануар 2010. (CET)

Хајде да пустимо грешке у тексту по страни, проблем је у томе, да ако се нешто заборави навести као критеријум, или је у овим правилима нејасно речено, а при гласању неко то наведе као разлог гласа против, онда неизоставно имамо конфликт аутора и предлагача са тим гласачем. Тога је било прије а изгледа биће и после. Гдје смо били нигдје, шта смо радили ништа. Што рече Мустафа Политолог - аферим! --Kašter (разговор) 19:12, 13. јануар 2010. (CET)

Ако видиш шта сам заборавио, реци шта. Мислим да од стубова и смјерница пројекта нисам ништа заборавио, но признајем да могу погријешити у процјени. Ако мислиш да се негдје нешто може боље и разумљивије срочити, слободно то и уради. --Славен Косановић {разговор} 20:17, 13. јануар 2010. (CET)

Ех ... па не могу ти ја сада упадати и правити нове тачке и формулације, пошто гласање већ тече. Не би било фер према гласачима који су већ гласали. Ради се већином о техничким стварима, нпр. о једној која се обично заборави тј. о спречавању транслитерације страних ријечи (-{}-) и уопштеној употреби шаблона за језике. Дакле потребна је контрола чланка са промјеном писма. Енглески не изгледа баш интересантно на ћирилици нити рецимо руски на латиници. О другим нејасноћама нећу овом приликом. Ђика је отприлике рекао суштину. --Kašter (разговор) 22:02, 13. јануар 2010. (CET)

Само да нагласим да ово није мој приједлог, него сажете смјернице и стубови пројекта. Свакако да нема много начина да се каже неутрална тачка гледишта, извори, слике које крше аут. право, провјерљивост, и шта знам већ. Све оно зашта чланку стављамо шаблоне за сређивање, чишћење или прерађивање, а то подразумјева и мјешање писама, неспречавање транслитерације, свакако није прихватљиво за кандидате за сјајне. --Славен Косановић {разговор} 23:44, 13. јануар 2010. (CET)

Сукобе мишљења не можемо избјећи, то не зависи од правила и смјерница, него од воље корисника да буду конструктивни на једном отвореном пројекту као што је Википедија. Сасвим је прихватљиво имати различита мишљења и гласати против нечега уз једно солидно објашњење. На Википедији, ако неко не да објашење а против је нечега само зато што је неко ко му се не свиђа то предложио, је тотално неконструктван приступ. Ту неконструктивност не можемо регулисати правилима, чак и да смислимо најбоља на овом свијету. Једино што можемо је замолити за објашњење, образложење. Ако је образложење аргументовано, без обзира што нам се вјероватно не свиђа, треба да га прихватимо. Када се не ради о аргументовани образложењима, тако нешто се види из авиона, односно сви то могу да препознају. Шта можемо урадити у тим ситуацијама? Не знам. Ако неко има рјешење, само напријед са приједлогом. --Славен Косановић {разговор} 20:58, 13. јануар 2010. (CET)

Видиш, ако рецимо већ постоји антагонизам између аутора и једног гласача и ако претпоставимо да гласач аргументовано гласа против, ту ипак нема мјеста за свађу, зато што је аргумент јачи. Овдје претпоставимо конструктиван приступ (без самозадовољавања) и оставимо по страни субјективне оцјене (чланак је велики/мали, стил је/није лијеп, број референци је не/довољан, итд.). Њих ће увијек бити и ту си у праву, дефинисати то као бројке би било апсурдно. Још што недостаје твом предлогу су нпр. ефективни механизми удаљавања неконструктивних корисника са гласања (укључујући и ауторе чланка) тј. одређивање прага троловања. Итд. итд. --Kašter (разговор) 22:02, 13. јануар 2010. (CET)

Свађама и каналисањем дискусије на прави ток, ваљда треба да се баве администратори, мада су се многи сморили од честих дискусија, те иако имамо већи број тренутно изгласаних, чињеница је такође да су многи неактивни. И администратори овдје долазе да се мало забаве, осим рада, а не да константно потежу те своје алатке. То је опет проблем који не можемо ријешити правилима за избор сјајних. Ако се неко само бави саботирањем, по правилима пројекта би требао да буде упозорен и блокиран ако настави. Овдје говорим генерално гледано, без обзира да ли се ради о гласању за сјајни или обичној дискусији. Е, сад. На овом пројекту, администратори да би пратили све шта се дешава, мислим на активне, требали би да буду фул тајм на Вики. Не знам колико нас је спремно на тако нешто и колико је могуће, изузев ако Викимедија не крене да дијели радна мјеста... :) П.С. Опет не мислим да би била јагма за админе, чак и да се плаћа. --Славен Косановић {разговор} 23:27, 13. јануар 2010. (CET)

Вјероватноћа да ће администратори да реагују при троловањима износи негдје око 5%. Још ако је вријеме пред испите или годишњих одмора, она тежи ка нули. Изговор да се не види све итд. код мене не важи, јер ако се сјећаш, био сам администратор. Пропустио сам само неколицину дискусија. Дакле, само је важно хтјети. Али, о томе се води дискусија на другом мјесту. Не бих да вас критикујем и овдје. --Kašter (разговор) 00:43, 14. јануар 2010. (CET)

Сјећам се да си био администратор. Ствар је у томе да не видим како би правила за избор сјајних спријечила троловање, саботирање, свађе и сл? Неко ко се тиме стално бави не поштује никаква правила нити смјернице, па неће ни ова, да се не знам како дефинишу. Још ни на једној Википедији, у правилима за избор сјајних, нисам видио да се иста баве регулисањем троловања. Тиме се баве друге смјернице пројекта. Да ли администратори на овом пројекту довољно реагују на такве појаве? То је питање за неку другу дискусију, барем по мом мишљењу. --Славен Косановић {разговор} 22:45, 14. јануар 2010. (CET)

Мислим да су смјернице саме по себи подесније од крутих правила каква смо имали досада. Правописна грешка једноме то није другоме итд., па би се опет свађали око глупости. Гласање уз кворум - и роба пролази ако ваља.--Мирослав Ћика (разговор) 19:03, 14. јануар 2010. (CET)

Укидање кворума као критеријума у граничном случају

Фали опис.

Против

1. Дакле, ако предлог бр. 1 захтева 8 гласова да би гласање важило, по овоме је доста и 7 гласова? Е, не може. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:45, 14. јануар 2010. (CET)

Коментари

Образложење:

1. Нов запис нуди метод мимоилажења кворума давањем уздржаних гласова (јер нови систем укида уздржане гласове). Кворум се добија потребним бројем гласова ЗА, а не укупним бројем гласова. Уздржани гласови самим тим губе на значају.
2. Мимоилазе се манипулације, типа повлачења гласа против, како би гласање пропало због недостатка кворума. Рецимо да је ситуација 8 гласова за и два гласа против. Онај ко је против може да повуче свој глас и гласање пропада због недостатка кворума, а чланак има изнад 80% подршке. Избегава се ситуација која по мени није у духу пројекта. А, исто мислим да је глас против битнији од недавања гласа, јер би уз њега требало да иде образложење и коментар који могу бити од значаја уређивачу чланка.

Систем, кворум се добија потребним бројем гласова ЗА, а не укупним бројем гласова. Услов процента остаје какав јесте. Процес је следећи: након истека гласања, гледа се да ли има 8 гласова ЗА или више, ако има гласање је успешно. Затим се проверава колики је проценат. Ако је изнад или једнак 80% чланак је изабран, ако је испод 80% чланак није изабран. SmirnofLeary (разговор) 17:27, 14. јануар 2010. (CET)

Evo, makar sam ovo obećanje ispunio. :)--Методичар зговор²а 18:24, 14. јануар 2010. (CET)

Ја тек сад видим шта се овде предлаже, али ћу пустити кориснике, који се за ово залажу, да се сами додефинишу, јер се уопште не ради о замени система истим, већ укидању кворума као услова. Мој глас, наравно, остаје непромењен. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 18:39, 14. јануар 2010. (CET)

Појента је у томе да дефиниција овог проблема у контрадикцији са њеним решењем. Ево примера. Према предлогу бр. 1 имамо предлог кворума од 8 гласова. По овом вашем предлогу би и 7 гласова за изгурало гласање, како онај 1 не би имао „снагу вета“.

Е, сад видиш, свашта се дешава ако се овај „проблем“ примени на ваше „решење“. Шта ако гласа шест корисника, па онај седми исто има улогу вета. Који сте проблем заправо решили? Ја бих рекао ни један. Само сте беспотребно смањили број потребних гласова. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 19:25, 14. јануар 2010. (CET)

Испада да ја нисам разумео свој предлог и образложење :) . Мислим да овде свако вуче на своју страну и да се нисмо разумели. Чему прича, кад нико никог не слуша? Чини се као да је најбитније последњи дати коментар, а не да се проблеми реше. SmirnofLeary (разговор) 20:08, 14. јануар 2010. (CET)

Предлог о промени односа укупних и позитивних гласова

У расправи је било предложено да се промени број потребних гласова да би чланак био изабран. Формулација досадашњег правила је гласила:

„За успешно закључење гласања је потребно 10 гласача, од којих 80% и више треба да гласа за.“

Предложено је да се ово правило преформулише на следећи начин:

„За успешно закључење гласања је потребно 8 гласова ЗА, што чини 80% и више од укупног броја.“

За

1. за--Методичар зговор²а 19:20, 14. јануар 2010. (CET)
2. за--Sahara (разговор) 19:27, 14. јануар 2010. (CET)
3. за--Kvant (разговор) 19:34, 14. јануар 2010. (CET)
4. за--SmirnofLeary (разговор) 21:41, 14. јануар 2010. (CET)
5. за本 Михајло ^{_[ talk _]} 04:14, 15. јануар 2010. (CET)
6. за--Мирослав Ћика (разговор) 18:16, 16. јануар 2010. (CET)

Против

1. Velik broj glasaca. -- Bojan  Razgovor  21:06, 14. јануар 2010. (CET)

Закључивање гласања

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
6	0	1	85,7%	Правило је усвојено.

Коментари

Није баш најсрећније написано, јесмо ли дефинитивно усвојили те вредности од 8 гласова и 80%? Ја сам причао уопштено само у односу на формулацију. Мада се слажем да бисмо одмах могли и требали и то расправити. SmirnofLeary (разговор) 19:47, 14. јануар 2010. (CET)

Други бројеви се теже уклпају, ићи на много ниже нема смисла? Горњи предлог је 7 за, мала разлика.--Sahara (разговор) 19:55, 14. јануар 2010. (CET)

Остаје 4/5 80% као код тренутно важећег система, 6/8 75% или 8/10 и 80%. SmirnofLeary (разговор) 19:59, 14. јануар 2010. (CET)

Да покушам поново да објасним шта сам мислио. Циљ је било пооштравање услова, тј. потрбних 10 гласова. Тако смо расправљали на страни за расправе. Значи повећавамо са 5 садашњих на 10. Мој предлог је следећи: да би се избегле манипулације, гласање успева и са 8 гласова, ако је тих 8 гласова ЗА. Значи имамо 10 гласова: 8 ЗА и 2 против, ова два се могу мењати или повлачити (манипулисати), а гласање остаје валидно. Ова идеја води ка једноставнијој формулацији услова: потребних 8 гласова ЗА, а не потребних 10 гласова укупно. Иако је идеја повећање са 5 на 10 и пооштравње услова. SmirnofLeary (разговор) 20:17, 14. јануар 2010. (CET)

Или обрнуто, ако је постигнуто 8 глсова ЗА, гласање је успешно, јер можемо вештачки додавати два гласа против за остваривање кворума. Само чему и та манипулација? И она је условом избегнута. SmirnofLeary (разговор) 20:23, 14. јануар 2010. (CET)

Па да, Смирноф, то што си ти написао је срочено овим правилом. Разлика у односу на претходни систем је у томе што онај ко буде гласао против, не може да минира гласање тако што ће повући свој глас, као што би то могао у старом систему. Нови систем је поштенији и према онима који су гласали за (јер нико не може негласањем да их минира) и према онима који су гласали против (јер не доприносе избору чланка својим гласом, тако што ће допринети бројчано).--Методичар зговор²а 20:35, 14. јануар 2010. (CET)

Да ли треба другачије срочити правило да би било јасније?--Методичар зговор²а 20:39, 14. јануар 2010. (CET)

Наравно, поједноставите формулацију: За успешно закључење гласања је потребно 8 гласова ЗА и 80% од укупног броја. Просто је и јасно. Без додатака, ако су и у свим случајевима... SmirnofLeary (разговор) 20:45, 14. јануар 2010. (CET)

Може ли овако? Ако не вратите. :)--Методичар зговор²а 20:49, 14. јануар 2010. (CET)

Може, ма има ово мој глас. Ал има још недоречености. Остаје онај детаљ, операција је успела али је пацијент мртав. SmirnofLeary (разговор) 20:57, 14. јануар 2010. (CET)

Doradi ga, ajde nemoj da nam pacijent tragično završi. :)--Методичар зговор²а 21:02, 14. јануар 2010. (CET)

Или случај, гласање је успешно имамо 40% излазност, али нисмо добили председника. SmirnofLeary (разговор) 21:05, 14. јануар 2010. (CET)

Значи, гласање је успешно ако имамо 8 гласова ЗА (1. ставка). Следеће, да ли је чланак изабран или није (2. ставка). Ако имамо изнад/испод 80% то не говори да ли је успешно или није, јесте успешно, а бројка 80% говори да ли је изабран или није. Преформулисати да тај део буде јасан. При том овај део једнозначно говори о редоследу корака. Бројимо гласове ЗА, има их 8, ОК успешно, гледамо проценат... SmirnofLeary (разговор) 21:05, 14. јануар 2010. (CET)

---

Моја формулација SmirnofLeary (разговор) (ради се о тачки 6 из предлога бр.1):

Седам дана након отварања, гласање се затвара, а сматра успјелим уколико је гласало најмање осам корисника ЗА. Чланак постаје сјајан уколико је ЗА, гласало барем 80% учесника гласања.

За избор доброг чланака:

Седам дана након отварања, гласање се затвара, а сматра успјелим уколико је гласало најмање шест корисника ЗА. Чланак постаје добар уколико је ЗА, гласало барем 75% учесника гласања.

SmirnofLeary (разговор) 21:17, 14. јануар 2010. (CET)

---

Vidi, moj savet je da preformulišeš u samom predlogu jer ovako je posao teži; mi interpretiramo tvoje reči onako kako smo ih razumeli i vrlo verovatno nećemo doći do formulacije koju si zamislio. I onda ćeš davati nova uputstva i opet ćemo možda pogrešiti. Dakle, nije sporno da mislimo na isto; preformuliši i skrati nam muke.--Методичар зговор²а 21:26, 14. јануар 2010. (CET)

Па ово изнад јесте преформулисано у предлогу. Предлог бр.1, Избор за сјајни чланак, тачка 6. Мислим да је тако најбоље. SmirnofLeary (разговор) 21:30, 14. јануар 2010. (CET)

Морам да признам да овај предлог изгледа примамљиво са повећаним бројем гласова. У принципу би могли да се сложимо да је и осам корисника својеврсни кворум. Истовремено се провлачи и мотив мог предлога за чланке са изузетном подршком, тако да ћу ову промену (али само са овако фиксираним или већим бројем потребних гласова!) за сада да подржим. Не видим разлога да тако не урадим. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 04:14, 15. јануар 2010. (CET)

Преместио из предходног укинутог поглавља за коментар о изјашњавању

Кворум је 10, али изведен из дефиниције са 8 позитивних и са 80% у свима случајевима (па и у овом) од укупног броја гласача. Са два допунска се не може манипулисати, они могу бити само негативни или позитивни. Ако су негативни не обарају избор(задовољена су оба минимума), ако су позитивни они га појачавају. Са усамљеном дефиницијом "кворум је 10 гласача", та би два гласа, ако су празна, представљали снагу поништења гласања и ако су већ испуњена оба минимума са 8 за.--Sahara (разговор) 19:04, 14. јануар 2010. (CET)

Уосталом свих десет потенцијалних гласова морају имати исти статус + или –, неби смело да се појави трећи статус гласова и то да буде вето.--Sahara (разговор) 19:13, 14. јануар 2010. (CET)

Опет ћу да поновим да нема разлога из којег би ово неком сметало. Кворум од 10 корсника значи да је потребно 10 корисника да би било шта било одлучено. Осам корисника не може да одлучи било шта уколико је кворум 10 корисника. Пункт. Корисник који је против предлога и не жели да гласа, са пуним правом ставља вето на такво гласање, које нема довољну подршку бирачког тела.

Разлог из кога сам гласао за ово јесте то што ми се и осам корисника за са евентуално једним-два противљења приде чини довољном подршком за заједницу наше величине. Можда се до краја гласања предомислим, јер не знам на чијој пракси се темељи гласање уз игнорисање потребног кворума у оваквом случају. Можеш ли ти Сахара да наведеш пример где се још овако гласа? Озбиљно питам. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:13, 16. јануар 2010. (CET)

У обе формулације, мојој и оној горе (иста ствар различито формулисана) није експлицитно кворум 10 гласова. Идеја је била да се пооштре услови и да се подигне кворум са 5 на 10, али да бисмо избегли оне наведене малверзације кворум експлицитно није 10, него 8 позитивних гласова (сматра се успјелим уколико је гласало најмање осам корисника ЗА). Значи цифра 10 не значи успешно гласање, ако су сви гласали против. Сад колико вам значи тај услов, да гласање на ком је чланак добио све и преко 10 негативних гласова прогласимо и технички успелим ?! Дал је то уопште битно, да ли води ка напредку идеје и система? Ако мислите да је неопходно и да решавамо неки конкретан проблем, није проблем да и то додефинишемо променом реченице; успешно је са 8 ЗА или преко 10 гласова. Мада не видим што је то толико битно. -- SmirnofLeary (разговор) 06:30, 16. јануар 2010. (CET)

Сад сам само питао је ли оваква пракса присутна било где у свету. Ако има, молим одговор. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:38, 16. јануар 2010. (CET)

Што је то битно? Пишеш неки чланак о системима гласања? Који је то аргумент?! Ваљда је „напредак“, кад урадиш нешто ново, а да решава проблеме. Мислим да је то најбитније, да се проблеми које смо увидели реше. SmirnofLeary (разговор) 06:46, 16. јануар 2010. (CET)

Рецимо, Миланковић направи календар који решава проблем који је наметнут: Миланковићев календар. Зато је и осмишљаван, да реши задати проблем, и шта треба да буде аргумент? Да ли такав календар већ неко користи? Да истражујемо да ли су га користиле Мајле или Инке. Што је то битно? Јел видиш неки нов проблем који се јавља код оваквог система? Ако видиш, супер, ајд и то да сређујемо. SmirnofLeary (разговор) 06:53, 16. јануар 2010. (CET)

Зашто не би било битно; да ли ти је то одговор? Да ли ми то браниш да поставим питање?! Плус, започињеш изнова расправу ни о чему. Већ је прожвакано да је кворум устаљена ствар и овде и у свету, те да се откривањем да његово неиспуњавање поништава гласање једнако откривању топле воде. А пошто помињеш напредак, ваљда си приде свестан да се напредовати може и у негативном смеру.

Дакле, моје питање стоји: да ли је оваква пракса било где присутна. Одговор „какав ми је то аргумент“ није одговор, већ бежање од њега. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:52, 16. јануар 2010. (CET)

Ја питам што је битно какав је систем гласања на Филипинима у њиховом парламенту? Твоје питање се да схватити као реторичко. SmirnofLeary (разговор) 06:57, 16. јануар 2010. (CET)

Могу дакле да закључим да ти одговор на моје питање немаш, чим почињеш да причаш о тамо неким филипинима. А моје питање схвати како хоћеш, али немој ми ни о баби ванги ни о Миланковићу. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 06:59, 16. јануар 2010. (CET)

Шта би био аргумент: (1) у новом систему који је предложен од стране тог и тог не ваља то и то. (случај, ако знаш за сигурно да не ваља нешто што се да егзактно проверити). Или, ако имаш предвиђања да ће нешто да се овија погрешно (а, није проверљиво) аргумент: (2) мислим да неће ваљати то и то. Значи мој одговор је, да твоје став није аргумент. Ако, ти се прича или скупљаш материјал за свој чланак, томе није место на овој страни. Добро си закључио, одговор немам. Али, ако ти треба за чланак или нешто друго корисно, могу да се потрудим да потражим. SmirnofLeary (разговор) 07:06, 16. јануар 2010. (CET)

Ја нисам изразио свој став, већ поставио питање: да ли је оваква пракса још негде присутна. Јесам ли добио одговор? Нисам. Добио сам причу, коју додуше ни пас с маслом не би појео, али нећемо сада о њој, јер ме живо интересује одговор. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 07:10, 16. јануар 2010. (CET)

За кориснике који читају овај део. Овакав систем решава проблем наведен горе у образложењу. Случај можда јесте специфичан, јер имамо мали број гласача: 5-15. Тј. оваквим системом нема потребе при стандардним скупштинским гласањима или гласањима са милионским бирачким телом, где један глас нема улогу ветоа. Како је овде у одређеним случајевима битан глас појединца, систем се уводи да би се избегле манипулације. SmirnofLeary (разговор) 16:40, 16. јануар 2010. (CET)

Оћемо ли...

„чоче чоче, градит` цркву на сред Фоче“? Или неко треба да постави све ово на (још једно) гласање? --Мирослав Ћика (разговор) 17:31, 20. јануар 2010. (CET)

Мислим да би ваљало затворити и закључити овај процес, поставио сам пре неки дан коментар да гласање траје до 18-ог. SmirnofLeary (разговор) 18:31, 20. јануар 2010. (CET)

Пошто је Смирноф, грешком у интерпретацији политике о гласању, продужио гласање до 23, а није закључено у почетку предвиђеног 19., ја бих га оставио до 23. Чисто да не правимо заблуде о року код корисника који нису пратили цијели процес. --Славен Косановић {разговор} 08:16, 21. јануар 2010. (CET)

Истекао је и овај продужени рок до (06:35) 23. јануара 2010. SmirnofLeary (разговор)

А сад је већ и 26. јануар :) --Мирослав Ћика (разговор) 15:53, 26. јануар 2010. (CET)