Весна Пећанац

српска глумица

Весна Пећанац (Љубљана, 18. јун 1947) српска је глумица. Била је удата за режисера Живка Николића са којим има два сина. Велики део каријере је глумила у позориштуАтеље 212“ у Београду, а осим тога остварила је бројне улоге у филмовима и телевизијским серијама.

Весна Пећанац
Весна Пећанац
Лични подаци
Пуно имеВесна Пећанац
Датум рођења(1947-06-18)18. јун 1947.(77 год.)
Место рођењаЉубљана, ФНРЈ
Породица
СупружникЖивко Николић
Рад
Битна улогаОтписани — Марија
Чудо невиђено — Крстиња
Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо — Јека
Лепота порока — прељубница
Званични веб-сајт
Презентација
Веза до IMDb-а

Извела је монодраму „О, какав диван дан“ по хиљадити пут 4. јуна 2000. године у „Атељеу 212“.[1] Јубиларно 1800. извођење било је 4. јуна 2016. године.[2]

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
1970.-те
1971. Цео живот за годину дана фризерка
1971. Дипломци Мими Митровић
1972. Петак вече
1973. Од данас до сутра
1973. Позориште у кући Беба
1973. Наше приредбе (ТВ серија)
1973. Филип на коњу
1973. Шта се може кад се двоје сложе Весна
1974. Позориште у кући 2 Ирина Николић
1974. Кошава спремачица
1975. Павле Павловић
1975. Хитлер из нашег сокака девојка на вашару
1975. Отписани служавка Марија
1976. Бабино унуче мајка
1977. Запамтите (серија)
1977. Бештије курва
1978. Повратак отписаних Дана
1978. Сироче
1979. Какав дан
1979. Осма офанзива Јока
1980.-те
1982. Смрт господина Голуже Милена
1984. Улични певачи
1984. Пејзажи у магли
1984. Чудо невиђено Крстиња
1985. Приче из бечке шуме
1986. Лепота порока
1987. Мајстор и Шампита Бертина другарица
1987. Друга Жикина династија Маца
1987. У име народа
1987. Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо ТВ филм Јека
1988. Хаусторче
1988. Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо ТВ серија Јека
1989. Искушавање ђавола
1990.-те
1990. Народни непријатељ Јека
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1995. Ориђинали Молка
1995. Тамна је ноћ Фрау Фемка
2024. Нобеловац

Жена са марамом

Позоришне представе

уреди
  • „Слике жалосних догађаја“[3]
  • „О, какав диван дан“[1]
  • „Радован трећи“ [тражи се извор]
  • „Roberto Zucco“[4]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди