Весна Видојевић Гајовић
Весна Видојевић-Гајовић (рођена 4. јануара 1953. године у Обреновцу) српски је писац за децу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности. Живи у Београду и ради као уредник Дечје рубрике Телевизије Београд.[1][2][3]
Весна Видојевић-Гајовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. јануар 1953. |
| Место рођења | Обреновац, ФНРЈ |
Дела
уредиОбјавила је књиге прича за децу:[2][3]
- Потрага за летом (1985)
- Бабарогин рођак (1986)
- У земљи Пируежана (2000)
- Кецеља на беле туфне (2003)[2] - награда Невен, као и награда Доситејево перо
Нема домаћице без кецеље. Кецеља се припаше кад се кува ручак, перу судови, месе колачи...
Сећам се бакине кецеље на туфне. Уштиркана и чиста, дуго је висила на чивилуку. Стајала је на том месту и онда када бака више није била са нама. Њу је обукла и оног дана кад су је одвели у болницу.
- Санке за принцезу (2003)
- Детелина са четири листа (2006)
- Наша авлија (2010)[4]
- Две јапанске салвете[1]
- Словне приче
- Приче из витрине (2017)[5]
- Кад прича причу прича (2016)[6]
А ја сам највише волела нашу авлију у време великог спремања. Тада то и није била авлија већ некаква бела, перната лађа. Свуда се сунчају јастуци, јоргани, душеци. На конопцу висе окачени капути и одела. Нецане завесе су се растезале на дрвене рамове, а рамови прислањали на зид куће који је најосунчанији. Као да смо се одједном нашли у чаробној земљи неке непознате планете.
сликовницу Свако своју кућу има (1990).
романе за децу:
- Зелени папагај (1994)
- Пуженко и његова кућа (2001) - награда Змајевих дечјих игара, Раде Обреновић и Доситејево перо
- Едаров пас (2007).
Носилац је награде Змајев штап, 52. Змајевих дечјих игара, 2009. године.[7] Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Награђене су:
- Рукавице-бунтовнице (1981)
- Зимски сладолед (2000)
- Кућа из снова (2000)
- Гизела је торта
Аутор је читанке за трећи разред основне школе.[3] Преводила је приче за децу са енглеског и италијанског језика. Заступљена је у неколико антологија и читанки. За Школску редакцију Телевизије Београд урадила је многе серије и емисије за децу, од којих су најпознатије[2][3]:
Референце
уреди- ^ а б в „РТС: Две јапанске салвете, 13. 1. 2013.”. Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ а б в г „Дигитална народна библиотека Србије: Кецеља на беле туфне, Весна Видојевић Гајовић, Белешке о писцу. 2003. [[Međunarodni standardni broj knjige|ISBN]] [[Special:BookSources/978-86-19-02293-4|978-86-19-02293-4]]. стр. 59.[[Категорија:Cite book]]”. Приступљено 13. 2. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)[мртва веза]
- ^ а б в г „Лагуна: Весна Видојевић Гајовић”. Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ „Комуникација - Повеља (часопис) додатак: Наша авлија, Весна Видојевић-Гајовић, децембар 2010”. Приступљено 13. 2. 2013.[мртва веза]
- ^ „Приче из Витрине - Креативни центар”.
- ^ „Кад прича причу прича - Креативни центар”.
- ^ "Колибри“+отварају+"Змајеве+дечије+игре“.html „РТС: "Колибри“ отварају "Змајеве дечије игре", 2. 6. 2009.”. Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ а б „РТС: Време телевизије, 26. 6. 2011.”. Приступљено 13. 2. 2013.
