Верчели

Верчели
*Vercelli*
Верчели; Vercelli
	Трг Кавур, центар Верчелија
	Грб
Административни подаци
Држава	Италија
Регија	Пијемонт
Покрајина	Верћели
Становништво
Становништво	‍
—	47.080
— густина	589,61 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 19′ 00″ С; 8° 25′ 00″ И / 45.316667° С; 8.416667° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	130 m
Површина	79,85 km2
	Верчели Верчели на карти Италије
Остали подаци
Градоначелник	Андреа Корзаро
Поштански број	13100
Позивни број	0161
Веб-сајт
	www.comune.vercelli.it

Верчели (итал. Vercelli, у месном говору:Varséj) је важан град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Верћели у оквиру италијанске покрајине Пијемонт.

Град Верчели је познат по првом јавно финансираном унивезитету на свету, основаном 1228. г.

Географија

Верчели се налази се у крајњем северозападном делу Падске низије, на 80 км североисточно од Торина. Град се налази у равничарском крају, јужно од подножја Алпа. Кроз град протиче река Сезија. Око Верчелија се пружа развијено пољопривредно подручје.

Клима (Верчели)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	4,6 (40,3)	8,4 (47,1)	13,1 (55,6)	18,3 (64,9)	22,7 (72,9)	26,7 (80,1)	29,2 (84,6)	28,3 (82,9)	24,7 (76,5)	18,3 (64,9)	10,6 (51,1)	5,3 (41,5)	29,2 (84,6)
Средњи минимум, °C (°F)	−3,4 (25,9)	−2,0 (28,4)	1,5 (34,7)	6,4 (43,5)	12,3 (54,1)	16,2 (61,2)	17,7 (63,9)	16,2 (61,2)	11,8 (53,2)	7,0 (44,6)	2,8 (37)	−1,7 (28,9)	−3,4 (25,9)
Количина падавина, mm (in)	44,4 (17,48)	46,7 (18,39)	62,8 (24,72)	82,2 (32,36)	93,2 (36,69)	73,6 (28,98)	54,2 (21,34)	61,0 (24,02)	70,8 (27,87)	88,4 (34,8)	93,0 (36,61)	54,0 (21,26)	824,3 (324,52)
^{[тражи се извор]}

Историја

Становништво

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 46.308 становника.^[1]

Демографија
1931.	1936.	1951.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
38.581	38.956	42.159	50.907	56.494	52.488	49.458	45.132	46.308

Верчели данас има близу 50.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана.