Венера-12
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Венера-12 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 14. септембра 1978.
Ток мисије
уредиВенера-12 је била дио мисије истраживања Венере и међупланетарног простора, заједно са апаратом Венера-11. Обје летјелице су имале орбитални дио и дио за спуштање, и идентичне инструменте. Орбитални дио је носио инструменте за истраживање сунчевог вјетра, гама-зрака, ултравиолетне радијације и густине електрона у јоносфери Венере.
Одсјек за спуштање је носио низ инструмената за истраживање атмосфере и облака, термометар, мјерач притиска и тако даље. Ушао је у атмосферу Венере 21. децембра 1978., и требало му је око 1 сат да се меко приземљи на површину планете.
Резултати су потврдили ранија мјерења, а уз то су нађени докази о постојању муња и грмљавине, откривен је угљен-моноксид на малим висинама и висок однос аргон Ar36/Ar40 хемијског елемента. Ове резултате је потврдила и капсула за спуштање апарата Венера-11 неколико дана касније.
Основни подаци о лету
уреди- Датум лансирања: 14. септембар 1978.
- Ракета носач: Протон са додатим степенима
- Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур
- Маса сателита (kg): укупно 4940
