Варадински пашалук

Турски пашалук

Варадински пашалук (осм. тур. ایالت وارد / Eyālet-i Vārad) је био пашалук Османског царства, између 1660. и 1692. године. Заузимао је пограничне области између данашње Румуније и Мађарске, а управно седиште му је био Велики Варадин (мађ. Nagyvárad, рум. Oradea). Пашалук је успостављен 1660. године, након што је Османско царство заузело Велики Варадин и околне територије (), које су до тада биле под управом Кнежевине Трансилваније. У састав новог пашалука укључени су и поједини делови темишварског и јегарског пашалука. Након хабзбуршког освајања Великог Варадина (1692) пашалук је престао да постоји. На подручју овог пашалука живели су Румуни, Мађари и Срби.[1]

Великоварадински пашалук
Eyālet-i Vārad
1660.—1692.

Великоварадински пашалук 1683. године
Главни градВелики Варадин
РегијаСредња Европа
Земља Османско царство
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликПашалук
Историја 
• Успостављено
1660.
• Укинуто
1692.
Претходник
Следбеник
Кнежевина Трансилванија
Темишварски пашалук (Османско царство)
Јегарски пашалук (Османско царство)
Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија)
Кнежевина Трансилванија (Хабзбуршка монархија)

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди