Велики Пашијан је насељено место у саставу града Гарешнице у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Велики Пашијан
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ГрадГарешница
Становништво
 — 2011.Пад 344
Географске карактеристике
Координате45° 37′ 54″ С; 16° 55′ 45″ И / 45.63175824504715° С; 16.92902956180014° И / 45.63175824504715; 16.92902956180014
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина142 m
Велики Пашијан на карти Хрватске
Велики Пашијан
Велики Пашијан
Велики Пашијан на карти Хрватске
Велики Пашијан на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Велики Пашијан
Велики Пашијан
Велики Пашијан на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43280 Гарешница
Позивни број+385 43

Историја

уреди

Почетком 20. века место Пашијан је село - православна парохија којој припадају околна места: Беговача, Гарешница, Горња Гарешница, Зденчац, Млинска, Оштри Зид, Поповац и Трновитица.

Политичка општина се налазила у Гарешници, као и пошта и брзојав, а црквена општина у месту. У Пашијану је 1905. године било 1431 дом, од којих су 222 српска. Број становника је износио 7362, од којих су православни Срби 1242 или 16%. Од јавних здања помињу се православна црква и комунална школа.

Председник црквене општине 1905. године је био Никола Пуцарин, а перовођа Емил Бота. Православна парохија је 4. класе, има парохијску земљишну сесију и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. Јовану има осликан иконостас из 1779. године.[1] Православни парох је тада поп Јован Херак родом из Бршљанице. Православне матрикуле су заведене 1862. године.

Месна основна школа је комунална и има једно здање подигнуто 1830. године. Учитељ Емил Бота је учио децу у редовној настави њих 80 и пофторној још 26 ђака.

До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Гарешница.

Становништво

уреди

На попису становништва 2011. године, Велики Пашијан је имао 344 становника.[2]

На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Пашијан је имало 374 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
288 77,00%
Мађари
  
50 13,36%
Срби
  
20 5,34%
Југословени
  
6 1,60%
Чеси
  
2 0,53%
Муслимани
  
1 0,26%
Немци
  
1 0,26%
неопредељени
  
1 0,26%
непознато
  
5 1,33%
укупно: 374

Извори

уреди
  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", сремски Карловци 1910.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 25. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди