Велики Пашијан
Велики Пашијан је насељено место у саставу града Гарешнице у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Велики Пашијан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
Град | Гарешница |
Становништво | |
— 2011. | 344 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 37′ 54″ С; 16° 55′ 45″ И / 45.63175824504715° С; 16.92902956180014° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 142 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 43280 Гарешница |
Позивни број | +385 43 |
Историја
уредиПочетком 20. века место Пашијан је село - православна парохија којој припадају околна места: Беговача, Гарешница, Горња Гарешница, Зденчац, Млинска, Оштри Зид, Поповац и Трновитица.
Политичка општина се налазила у Гарешници, као и пошта и брзојав, а црквена општина у месту. У Пашијану је 1905. године било 1431 дом, од којих су 222 српска. Број становника је износио 7362, од којих су православни Срби 1242 или 16%. Од јавних здања помињу се православна црква и комунална школа.
Председник црквене општине 1905. године је био Никола Пуцарин, а перовођа Емил Бота. Православна парохија је 4. класе, има парохијску земљишну сесију и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. Јовану има осликан иконостас из 1779. године.[1] Православни парох је тада поп Јован Херак родом из Бршљанице. Православне матрикуле су заведене 1862. године.
Месна основна школа је комунална и има једно здање подигнуто 1830. године. Учитељ Емил Бота је учио децу у редовној настави њих 80 и пофторној још 26 ђака.
До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Гарешница.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Велики Пашијан је имао 344 становника.[2]
На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Пашијан је имало 374 становника, следећег националног састава:
Извори
уреди- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", сремски Карловци 1910.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 25. 4. 2013.