Велики Белаћевац
насеље у Косову Пољу, Косовски округ, Србија
Велики Белаћевац (алб. Bardh i Madh) је насеље у општини Косово Поље, Косово и Метохија, Република Србија.
Велики Белаћевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Косово Поље |
Становништво | |
— 2011. | 2.750 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 38′ 05″ С; 21° 01′ 25″ И / 42.63472° С; 21.02361° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Географија
уредиСело је на изласку Дренице из своје клисурасте долине у косовску равницу. Лежи на левој страни Дренице у подножју Чичавице.
Историја
уредиСадашње је село постало 1864. као колонија Черкеза. Како је та колонија основана већим делом на атару Белаћевца и одмах по броју кућа била јача од њега, то је названа Великим Белаћевцем, а дотадашњи Белаћевац – Малим Белаћевцем. Кад се Србија ослобођењем Топлице 1877-78. приближила Косову, Черкези су се иселили у дубљу унутрашњост Турске. Њихове куће и имања су уступљени мухаџирима из ослобођених крајева Србије.[1]
Порекло становништва по родовима
уредиПодаци о пореклу становништва из 1933. године.[1]
Мухаџири из топличких села
- Брезница (10 к.), од фиса Гаша, из Бреснице. Старином је из Ибре у Сев. Албанији.
- Јашаница (12 к.), од фиса Сопа, из Јошанице.
- Трнава (2 к.), од фиса Гаша, из Трнаве.
- Драгуша (1 к.), од фиса Тсача, из Драгуша.
- Бајчинца (6 к.), од фиса Шкреља, из Бајчинца.
- Плана (6 к.), од фиса Тсача, из В. Плане.
- Гргур (8 к.) и Кутоловц (2 к.), од фиса Краснића, из Гургура и Кутловца.
- Трмколи (5 к.), од фиса Сопа, братства Маврића, из Трмке.
- Стубла (2 к.), од фиса Гаша, из Стубла.
- Древин (2 к.), од фиса Гаша, из Дегрмена.
- Селов (2 к.), од фиса Шкреља, из Селове.
- Симница (6 к.), од фиса Шаље, из Сибнице.
- Ћућала (5 к.), од фиса Краснића, из Чучала.
- Кодралија (2 к.), од фиса Сопа, из Врбовца.
- Брбатовци (1 к.), од фиса Краснића, из Барбатовца.
- Калудра (1 к.), од фиса Гаша, из Калудре.
- Мађера (1 к.), од фиса Климената, из Мађара.
- Међуан (2 к.), од фиса Краснића, из Међухане.
- Пребеза (3 к.), од фиса Гаша, из Пребрезе.
- Костаница (1 к.), од фиса Климената, из М. Косанице
- Џигољ (5 к.), од фиса Климената, из Џигоља.
- Рашица (2 к.), од фиса Шаље, из Рашице.
- Прештреши (2 к.), од фиса Гаша, из Престреша.
- Сварчали (2 к.), од фиса Гаша, из Сварче.
Колонисти
- Перуновић (3 к.) 1923. из Дреновштице (Никшић).
- Ђукановић (1 к.) 1924. из Чева.
- Фунчићи (1 к.), Словенци, из Истре, досељени 1928. По досељавању прешли на православље.
- Бацковићи (1 к.) 1924. досељени из Шилова у Јабланици, где су се били доселили као колонисти из Црне Горе после 1878.
- Караџићи (1 к.), такође старином из Црне Горе, у В. Белаћевац досељени 1928. из Житног потока у Топлици.
- Никчевићи (1 к.). Из Црне Горе старином, а у В. Белаћевац досељени 1928. из Реткоцера у Јабланици.
Демографија
уредиГодина | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 1177 | 1290 | 1545 | 2260 | 2829 | 1697 |
Референце
уредиЛитература
уреди- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975