Ван (језеро)

Ван
Ван
	Језеро Ван
Координате	38° 37′ 00″ С; 42° 52′ 00″ И / 38.616667° С; 42.866667° И 38° 37′ 00″ С; 42° 52′ 00″ И / 38.616667° С; 42.866667° И
Тип	природно, слано, вулканско
Земље басена	Турска
Макс. дужина	120 km
Макс. ширина	80 km
Површина	3 755 km2
Макс. дубина	451 m
Над. висина	1 719 m
	Ван
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Ван (тур. Van Gölü, кур. Behra Wanê, јер. Վանա լիճ) највеће је језеро Турске. Налази се на крајњем истоку земље. Једно је од три велика језера историјске Јерменије, заједно са Језерима Севан и Урмија.То је слано језеро вулканског порекла, које има четири острва, а воде прима од бројних притока са околних планина. Има површину од 3.755 km² и налази се на 1.719 метара надморске висине. На источној обали језера се налази град Ван, главни град истоимене турске провинције. Ово ендореично језеро се налази близу границе са Ираном.

Језеро се формирало у плеистоцену када је лава из вулкана Немрут током праисторије блокирала отицање воде на исток. Неактивни вулкани се данас налазе источно и северно од језера. Воде језера Ван су богате солима, попут натријум-карбоната. Иако језеро Ван има надморску висину од 1.640 m (5.380 ft) у региону са оштрим зимама, његова велика сланост спречава да се његов већи део смрзне, те чак и плитки северни део ретко смрзава.^[1] У околини језера су воћњаци и житна поља.

Опште карактеристике

Ахтамар

Језеро Ван је највеће алкално језеро на свету.^[2] Његова вода се не користи за пиће ни за наводњавање. Састоји из плићег северног и пространијег и дубљег јужног дела. Највећа дубина северног дела износи 100 метара. Ниво воде варира до 50 центиметара у зависности од годишњег доба. Током зиме је најнижи, а у јулу највиши због отопљавања снега са околних планина. Повремено се замрзава северна област језера, а цело језеро никад, услед високог салинитета. Северне обале су стрме и пуне литица, а јужне углавном еродиране равнице.

На језеру Ван се налазе острва Ахтамар, Ктуц, Артер и Лим. На сва четири острва су се некада налазиле цркве. На острву Лим се налази јерменска црква Светог Геворга, изграђена 1305. Данас је у рушевинама. На острву Ахтамар се налази добро очувана црква Сурб Хач (Свети Крст) из десетог века. Саградио ју је познати јерменски архитекта Манвел. Острво Ахтамар, које је било резиденција јерменских царева из династије Арцуни током 10. и 11. века, посећују туристи.

Геологија

Језеро Ван је првенствено тектонско језеро, формирано пре више од 600.000 година путем постепеног слегања великог блока земљине коре услед померања на неколико главних раседа који пролазе кроз овај део источне Анатолије. Јужна ивица језера означава границу између метаморфних стена масива Битлис и вулканских слојева из неогеног и квартарног периода. Дубоки, западни део језера је базен у облику куполе који лежи у тектонској депресији формираној комбинацијом [[|нормалних и ударних пробоја и потискивања.^[3]

Близина језера до Карлиовом троструком чвору довела је до тога да се флуиди из Земљиног плашта накупљају у слојевима испод језера Ван, што је покренуло део његове геолошке еволуције.^[3] Северну обалу језера доминира стратовулканска планина Супхан.^[4]^[5] Широки кратер другог, успаваног вулкана, планина Немрут,^[6]^[7] налази се близо западног врха језера. У региону постоји хидротермална активност.^[3]

Током већег дела своје историје, све до плеистоцена, језеро Ван је имало отвор према југозападу. Међутим, ниво овог прага се временом мењао, јер је језеро блокирано узастопним протоцима лаве из вулкана Немрут западно ка равници Муш. Тај праг је временом бивао спуштен сулед ерозије.

Састав воде

Средња сланоћа воде у језеру Ван је 22 ‰, што је ниже од средњег нивоа сланоће морске воде, која износи 35 ‰, мада у јужном делу језера постоји велики пад дубине виши од 100 м, где сланоћа воде достиже 67 ‰^[8].

Вода језера Ван садржи калцијум карбонат (CaCO₃). Содержај калцијума је око 4 mg/l^[9].

Анионски низ: HCO₃⁻·CO₃²⁻ > Cl⁻ > SO₄²⁻. Садржај кисеоника у води је 8 mg/l на површини, пада до 5 mg/l на дубини 75 метара, даље до 1,5 mg/l на дубини 400 метара^[9].

Састав воде језера Ван по подацима немачке експедиције 1995. године^[10]
	Садржај алкалија мэкв/л	Cl⁻ мэкв/л	SO₄²⁻ мэкв/л	Na⁺ мэкв/л	Mg²⁺ мэкв/л	Ca²⁺ мэкв/л	pH
На дубини 3 м	151,2	160,2	48,86	337,9	8,870	0,210	9,74
На дубини 440 м	155,8	166,5	50,9	347,5	9,072	0,174	9,69
Морска вода на површини (ради поређења)	2,33	546	56,6	468	106,2	20,6	8,24

Културна историја

Према неким изворима, језеро има историју дугу 600 хиљада година^[11]. Најранији трагови боравка људи у области језера Ван потичу из времена палеолита. У неолиту су племена из области језера Ван већ познавала умеће топљења метала^[12]^[13]. Прва држава у области језера Ван, по свему судећи, била је Урарту, која је постојала од XI до VI века п. н. е. На обали језера, на месту савременог града Ван, у то време налазила се престоница Урарту, град Тушпа. И до данас се одржао седамдесеткилометарски канал за снабдевање Тушпе свежом водом, изграђен у доба урартског владара Менуа у VIII веку п. н. е. После пораза краљевства Урарту у сукобу са Асирцима у VII веку п. н. е. оно постепено пропада и престаје да постоји у VI веке п. н. е. Остаци грађевина с надписима урартских царева Сардури I, Ишпуини, Менуа, Аргишти I сачувани су у области језера.

На смену Урарту после неког времена долазе древнојерменске државе, од којих је једна и држава Велика Јерменија, «земља три мора» (језера Ван, језера Урмија и језера Севан). На обалама језера и на његовим острвима сачували су се споменици јерменске храмовне и фортификационе архитектуре. Најпознатији и добро очуван споменик је црква Светог Крста (јерм. Սուրբ Խաչ), изграђена у X веку наше ере на острву Ахтамар. Недалеко од северо-западног приобаља језера налази се село Хацик (Хацекац), где се 361. године родио творац јерменског, грузинског и албанског алфавита Месроп Маштоц.

Споменици архитектуре, очувани у близини језера Ван

Развалине урартске тврђаве, изграђене у IX веку пре н. е.	Црква Светог Крста, подигнута на острву Ахтамар од 915. до 921. године, у време јерменског властелина Гагике Арцруни.

Током историје, Јерменија је проживљавала периоде самосталности и периоде под влашћу Партије и Римског царства.

У 11. веку долазе Селџуци на ово подручје. У истом веку престаје да постоји Краљевина Јерменија. Област је до XIX века била део Османског царства.

По окончању Првог светског рата Османска империја се почела распадати, на власт је дошла младотурска влада, која је у време 1915—1918. године делимично иселила, делимично сатрала јерменско становништво (види Геноцид над Јерменима). Данас у области Вана углавном живе Курди, и нешто Киргиза дошавших из Авганистана по позиву турске владе^[14].

Може се рећи да је историја ове области испуњена многобројним пресељавањима и освајањима, због којих многа историјска питања остају предметом расправе. Осим тога, сагласно последњим генетичким истраживањима Курди, Турци и Јермени су генетички веома блиски народи^[15].



Јерменски манастир Нарекаванк, на јужној обали језера Ван (разваљен 1951. године)	Хачкари на обали језера Ван	Јерменски манастир Светога Јована на острву Чарпанак	Развалине јерменског манастира Светога Георгија на острву Гадир (Лим)

Живи свет

У језеру живи риба chalcalburnus tarichi. Иначе слатководна, адаптирала се на услове које језеро пружа. Једина је досад потврђена врста рибе која живи у језеру. Уједно је и ендемска врста.

Подводна тврђава

Проучавајући сталагмитске димњаке под водом, турски истраживачи су 2017. открили урартску тврђаву која је изграђена у периоду од 9. до 6. века п. н. е. То указује да је ниво воде у далекој прошлости био знатно нижи. Делови зидова који се могу видети високи су око 3, 4 метра. Простире се на нешто мање од једног километра. Претпоставља се да је тврђава добро очувана због алкалне средине.

Занимљивости

Селo Хоргом на обали језера завичај је чувеног америчког сликара јерменског порекла Аршила Горког (Востаник Адојан).

Језеро Ван су у прошлости људи звали „Горњим морем”^[16], што указује на то колико је пространо.

Галерија

Поглед на језеро
Поглед на јужну обалу и планине Источног Тавра
Поглед на језеро са острва
Спољашњост цркве Сурб Хач
Источнa фасада Цркве Светог Крста; цар Гагик је приказан у средишњем медаљону изнад Адама^[17].
Саак и Хамазасп Арцруни, јужно прочеље Цркве Светог Крста, Агтамар

Види још

Битка код Манцикерта, вођена у близини језера 1071. године
Турска ван мачка

Референце

^ "Lake Van" 1998.
^ Lake Van, Turkey
^ ^а ^б ^в Toker et al. 2017, стр. 166.
^ Kurter, Ajun (20. 5. 1988). „Glaciers of the Middle East and Africa: Turkey” (PDF). United States Geological Survey Professional Paper. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г.
^ „Suphan Dagi, Turkey”. Peakbagger.com. Приступљено 25. 1. 2014.
^ Dewey J.F; Hempton M.R.; Kidd W.S.F.; Saroglu F.; Sengor A.M.C (1986). „Shortening of continental lithosphere: the neotectonics of Eastern Anatolia — a young collision zone”. Collision Tectonics. 19: 1—36. doi:10.1144/GSL.SP.1986.019.01.01.
^ Y. Yilmaz; Y. Güner; F. Şaroğlu (1998). „Geology of the quaternary volcanic centers of the east Anatolia”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 85 (1–4): 173. doi:10.1016/S0377-0273(98)00055-9.
^ Hammer U. T. (1986). Saline lake ecosystems of the world. Dordrecht — Boston: Dr. W. Junk Publishers. ISBN 90-6193-535-0.
^ ^а ^б Thiel V., Jenisch A., Landmann G., Reimer A., Michaelis W. Unusual distributions of long-chain alkenones and tetrahymanol from the highly alkaline Lake Van, Turkey // Geochimica et Cosmochimica Acta № 61, 1997
^ Kempe S., Kazmierczak J. (2003). „Modern Soda Lakes. Model Environments for an Early Alkaline Ocean”. Modelling in Natural Sciences: Design, Validation and Case Studies. Springer. ISBN 3-540-00153-0.
^ 3,000-year-old fortress discovered in Turkish lake
^ Геворкян А. Ц. Из истории древнейшей металлургии Армянского нагорья, Изд. АН Армянской ССР, Ереван, 1980
^ Cambel H. Braidwood R. An Early Farming Village in Turkey // Scientific American № 3, 1970
^ „Кыргызы турецкой провинции Ван: от чужбины до чужбины”. knews.kg. Приступљено 2020-12-04. Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
^ Arnaiz-Villena A., Gomez-Casado E., Martinez-Laso J. Population genetic Relationships Between Mediterranean Populations Determined by HLA Distribution and a Historic Perspective, Tissue Antigens, № 60, 2002
^ У Турској откривено „чудо под водом“
^ Jones 2007, стр. 79.

Литература

Симоњан, Бабкен(2017). Грумен земље српске. Београд: Catena mundi
„Ancient castle studied in Lake Van”, Hürriyet Daily News (на језику: енглески), Приступљено 27. 2. 2018
APA (27. 7. 2007), „Turkey, Iran agree on joint railway”, Yeni Şafak, Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г., Приступљено 29. 03. 2020
Coskun, M.; Musaoğlu, N. (2004), „Investigation of Rainfall-Runoff Modelling of the Van Lake Catchment by Using Remote Sensing and GIS Integration” (PDF), Proceedings of the 20th Congress of the International Society for Photogrammetry and Remote Sensing, Архивирано из оригинала (PDF) 03. 10. 2008. г., Приступљено 29. 03. 2020
Cottrell, Leonard (1960), The Concise Encyclopædia of Archaeology
Danulat, Eva; Kempe, Stephan (фебруар 1992), „Nitrogenous waste excretion and accumulation of urea and ammonia in Chalcalburnus tarichi (Cyprinidae), endemic to the extremely alkaline Lake Van (Eastern Turkey)”, Fish Physiology and Biochemistry, 9 (5–6): 377—386, PMID 24213814, doi:10.1007/BF02274218
Degens, E.T.; Wong, H.K.; Kempe, S.; Kurtman, F. (јун 1984), „A geological study of Lake Van, eastern Turkey”, International Journal of Earth Sciences, Springer, 73 (2): 701—734, doi:10.1007/BF01824978
Ebeling, Erich; Meissner, Bruno (1997), Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie [Lexicon of Assyriology and Near Eastern Archeology] (на језику: немачки), Berlin: de Gruyter, стр. 2, ISBN 978-3110148091
Gibbens, Sarah (15. 11. 2017), Ancient Ruins Discovered Under Lake in Turkey, National Geographic, Приступљено 27. 2. 2018
Hewsen, Robert H. (септембар 1997), „The Geography of Armenia”, Ур.: Hovannisian, Richard G., The Armenian People From Ancient to Modern Times , Volume I – The Dynastic Periods: From Antiquity to the Fourteenth Century, New York: St. Martin's Press, стр. 1–17, ISBN 978-0-312-10169-5
Kempe, S.; Degens, E.T. (1978), „Lake Van varve record: the past 10,420 years”, Ур.: Degens, E.T.; Kurtman, F., Geology of Lake Van, Ankara: MTA Press, стр. 56—63
Kempe, S.; Kazmierczak, J.; Landmann, G.; Konuk, T.; Reimer, A.; Lipp, A. (14. 2. 1991), „Largest known microbialites discovered in Lake Van, Turkey”, Nature, 349 (6310): 605—608, doi:10.1038/349605a0
„Lake Van”, The New Encyclopædia Britannica, 1998
Landmann, Günter; Reimera, Andreas; Lemcke, Gerry; Kempe, Stephan (јун 1996), „Dating Late Glacial abrupt climate changes in the 14,570 yr long continuous varve record of Lake Van, Turkey”, Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, Elsevier Science B.V., 122 (1–4): 107—118, doi:10.1016/0031-0182(95)00101-8
Mina, Muhammed (19. 12. 2015), Türkiye'nin en büyük feribotu Van Gölü'nde deneme seferine çıktı [Turkey's Largest Ferry Begins Trial Voyage on Lake Van] (на језику: турски), Hürriyet, Приступљено 4. 6. 2016
Oktay, Yüksel (8. 5. 2007), On the Roads of Anatolia — Van, Los Angeles Chronicle, Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г.
Oswald, Felix (1906), A Treatise on the Geology of Armenia
Sarı, Mustafa (2006), Inci Kefalı Summary, Doğa Gözcüleri Derneği, Архивирано из оригинала 11. 1. 2008. г.
Sarı, Mustafa (2008), „Threatened fishes of the world: Chalcalburnus tarichi (Pallas 1811) (Cyprinidae) living in the highly alkaline Lake Van, Turkey”, Environmental Biology of Fishes, Springer Netherlands, 81 (1): 21—23, doi:10.1007/s10641-006-9154-9
Toker, Mustafa; Sengör, Ali Mehmet Celal; Demirel Schluter, Filiz; Demirbağ, Emin; Çukur, Deniz; İmren, Caner; Niessen, Frank (мај 2017), „The structural elements and tectonics of the Lake Van basin (Eastern Anatolia) from multi-channel seismic reflection proﬁles”, Journal of African Earth Sciences, 129: 165—178, doi:10.1016/j.jafrearsci.2017.01.002
Tomonaga, Yama; Brennwald, Matthias S.; Kipfer, Rolf (2011), „Spatial distribution and flux of terrigenic He dissolved in the sediment pore water of Lake Van (Turkey)”, Geochimica et Cosmochimica Acta, 75 (10): 2848—2864, doi:10.1016/j.gca.2011.02.038
UNESCO, Tentative World Heritage Sites
University of Bonn (15. 3. 2007), Turkey's Lake Van Provides Precise Insights Into Eurasia's Climate History, Science Daily
Warren, J.K. (2006), Evaporites: Sediments, Resources and Hydrocarbons , Springer, ISBN 978-3-540-26011-0
Wong, H.K.; Degens, E.T. (1978), „The bathymetry of Lake Van, eastern Turkey”, Geology of Lake Van (169), Ankara: General Directorate of Mineral Research and Exploration, стр. 6—10

Спољашње везе

[FOOTNOTE"Lake_Van"1998-1] "Lake Van" 1998.

[2] Lake Van, Turkey

[FOOTNOTETokerSengörFilizDemirbağ2017166-3] а ^б ^в Toker et al. 2017, стр. 166.

[4] Kurter, Ajun (20. 5. 1988). „Glaciers of the Middle East and Africa: Turkey” (PDF). United States Geological Survey Professional Paper. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г.

[PeakBagger-5] „Suphan Dagi, Turkey”. Peakbagger.com. Приступљено 25. 1. 2014.

[Dewey-6] Dewey J.F; Hempton M.R.; Kidd W.S.F.; Saroglu F.; Sengor A.M.C (1986). „Shortening of continental lithosphere: the neotectonics of Eastern Anatolia — a young collision zone”. Collision Tectonics. 19: 1—36. doi:10.1144/GSL.SP.1986.019.01.01.

[Yilmaz-7] Y. Yilmaz; Y. Güner; F. Şaroğlu (1998). „Geology of the quaternary volcanic centers of the east Anatolia”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 85 (1–4): 173. doi:10.1016/S0377-0273(98)00055-9.

[Hammer-8] Hammer U. T. (1986). Saline lake ecosystems of the world. Dordrecht — Boston: Dr. W. Junk Publishers. ISBN 90-6193-535-0.

[Thiel-9] а ^б Thiel V., Jenisch A., Landmann G., Reimer A., Michaelis W. Unusual distributions of long-chain alkenones and tetrahymanol from the highly alkaline Lake Van, Turkey // Geochimica et Cosmochimica Acta № 61, 1997

[Kempe2-10] Kempe S., Kazmierczak J. (2003). „Modern Soda Lakes. Model Environments for an Early Alkaline Ocean”. Modelling in Natural Sciences: Design, Validation and Case Studies. Springer. ISBN 3-540-00153-0.

[11] 3,000-year-old fortress discovered in Turkish lake

[Геворкян-12] Геворкян А. Ц. Из истории древнейшей металлургии Армянского нагорья, Изд. АН Армянской ССР, Ереван, 1980

[Braidwood-13] Cambel H. Braidwood R. An Early Farming Village in Turkey // Scientific American № 3, 1970

[14] „Кыргызы турецкой провинции Ван: от чужбины до чужбины”. knews.kg. Приступљено 2020-12-04. Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)

[Arnaiz-Villena-15] Arnaiz-Villena A., Gomez-Casado E., Martinez-Laso J. Population genetic Relationships Between Mediterranean Populations Determined by HLA Distribution and a Historic Perspective, Tissue Antigens, № 60, 2002

[16] У Турској откривено „чудо под водом“

[17] Jones 2007, стр. 79.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]