Ваздухопловни завод Космос


Ваздухопловни завод Космос је основан 1958. године као предузеће за ремонт радарских, ракетних и рачунарских система. Налазио се у оквиру ЈНА и ВРС.

Лого Ваздухопловног завода Космос у Бањој Луци

Историјат

уреди

Завод је формиран у марту 1958. године као 23. ремонтни завод радарско-рачунарске опреме у Шентвиду код Љубљане. Кадар који је попунио овај завод узет је из радарске школе, радарске радионице, а једним делом чинили су га свршени студенти електротехнике (војни стипендисти) који су у завод долазили као дипломирани инжењери. Када је завод кадровски попуњен, планирана је изградња нових објеката у Бања Луци. Завод је требало да отпочне рад у новим просторијама 1959. године Пошто је каснила изградња сва опрема завода је смештена у тврђаву Кастел (Бања Лука) и отпочела је оправка радарских уређаја. По завршетку грађевинских радова на новим објектима, опрема завода је пресељена из тврђаве на садашњу локацију завода почетком 1962. године Завод је тада преименован у Ваздухопловнотехнички ремонтни завод (ВТРЗ). Године 1976. поново је преименован у Ваздухопловни Завод Космос (ВЗ Космос). До 1968 године завод је, уз скромна ремонтна искуства, проводио ремонт старијих типова радара и рачунарских средстава. Касније уводи нове технологијеи ремонтује све типове радарских средстава којима је располагао РВ и ПВО ЈНА. Након 1975 год. завод уводи нове технологије савремених радарско-рачунарских система и отпочиње ремонт ракетних система земља-ваздух и брод-брод. Отпочиње и са производњом резервних делова и усваја модификације радарских и ракетних система. Завод је производио око 10. 000 врста резервних делова и дао технолошка решења за око 500 модификација што указује да је израстао у савремену ремонтно-производну и развојну организацију.[1] Предузеће је функционисало у оквиру ЈНА и његово функционисање је највише била усмјерено на војне потребе. Прије избијања Одбрамбено-отаџбинског рата предузеће је запошљавало око 1000 људи.[2]

Одбрамбено-отаџбински рат

уреди

Током Одбрамбено-отаџбинског рата предузеће је функционисало у оквиру ВРС, тачније В и ПВО ВРС. Поред ремонта наоружања ВРС и Српске војске Крајине, стручњаци из овог завода су радили и на обнови хидроелектрана "ЈајцеI" и "ЈајцеII" односно на ремонту и развоју енергетских постројења.[3]

Предузеће данас

уреди

Након Одрбрамбено-отаџбинског рата и транзиције "Космос" је био на ивици стечаја и потресали су га штрајкови запослених, али је почео да се опоравља захваљујући процесу реструктурирања и склапању нових уговора. Данас предузеће успјешно послује.[4] Данас се предузеће бави уз ремонт радарских и ракетних система још и ремонтом система аутоматизације, професионалне електронике различитих намјена, борбених и неборбених возила, као и широког спектра електроенергетских уређаја и система. Предузеће има могућности пројектовања, производње, ремонта и испитивања електронских и електроенергетских уређаја и система. У оквиру нових послова предузеће се бави ремонтом и поправкама противексплозионо заштићених електричних уређаја и опреме као и комплетним ремонтом малих и средњих вјетрогегенатора. Машински погон предузећа нуди широк спектар услуга и израде машинских производа и дијелова од нацрта, преко машинске обраде метала до фарбања у термо комори и галванизације.[5]

Признања

уреди
  • Макета авиона "Орао" са посветом - мај 1993 поводом обиљежавања дана В и ПВО ВРС.[6]

Директори

уреди
  • пуковник Гојко Ковачевић
  • пуковник дипл инжињер Велимир Ратковић[3]
  • Остоја Веселиновић (?-2004)
  • Славко Петровић (2010?-2013)
  • Драган Илић[2] (2013-2015)
  • Душан Вјештица[4] (2015-)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Vojnoindustrijski kompleks SFRJ”. Polemos. Vol. IX, No. 17,: 175. 
  2. ^ а б Мишљеновић, Срђан (30. 4. 2015). „"Kosmos" bi da opet bude gigant”. Новости online. Приступљено 31. 5. 2019. 
  3. ^ а б Шолаја, Милош (7. 1. 1993). „Нови лет "Космоса"”. Српска војска. година II број 3: 24. 
  4. ^ а б „Banjalučki Kosmos remontovaće raketne sisteme Srbije”. 
  5. ^ „О нама”. Архивирано из оригинала 31. 5. 2019. г. 
  6. ^ „Признања за несебичну помоћ”. Нова Крила. 8: 7. 26. јуни 1993.