Бјелоплећи бјелорепан

Бјелоплећи бјелорепан или велики штекавац (лат. Haliaeetus pelagicus) је велики орао из фамилије Accipitridae, која обухвата и многе друге дневне птице грабљивице попут луња, мишара, осичара и еја. Ова врста, по просјеку јединки, представља најтеже орлове на свијету, тежине од 6,8 до 9 килограма.

Бјелоплећи бјелорепан
Статус угрожености
Рањив  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Животиње
Тип:	Хордати
Класа:	Птице
Ред:	Accipitriformes
Породица:	Accipitridae
Род:	Haliaeetus
Врста:	H. pelagicus
Биномно име
Haliaeetus pelagicus (Pallas, 1811)
Подврсте
види у тексту
само размножавање   током цијеле године   само зими   могу се срести
Синоними
Aquila pelagica (Pallas, 1811) Falco leucopterus Temminck, 1824 Falco imperatorKittl., 1832 Thalassaetus pelagicus(Pallas)

Легу се на Камчатки, у обалној зони Охотског мора, долини ријеке Амур, сјеверу Сахалина и Шантарским острвима у Русији. Већина јединки зиму проводе јужније, у јужним дијеловима Курилских острва и у Хокаиду, у Јапану. Бјелоплећи бјелорепани, међутим, мање напуштају своје основне области за разлику од сродних бјелорепана и њихових младунаца.

Физичке особине

Бјелоплећи бјелорепани представљају највећу врсту из рода Haliaeetus и једну од највећих птица грабљивица уопште. Дужина се креће од 86,5 до 105 центиметара, а распон крила од 203 до 241 центиметара. У просјеку, женке су тешке од 6,8 до 9 килограма, а мужјаци су знатно лакши и теже од 4,9 до 6 килограма. Постоји непотврђен податак о женки која се наводно хранила претежно лососом и тежила 12,7 килограма.

Статус

Бјелоплећи бјелорепани су окарактерисани као рањиви. Главне пријетње преживљавању представљају промјене животне околине, индустријско загађење и прекомјерно рибарење. Процјењује се да тренутно постоји око 5.000 јединки ове врсте, и да се овај број и даље смањује.

Систематика

Постоје двије подврсте бјелоплећих бјелорепана: Haliaeetus pelagicus pelagicus и Haliaeetus pelagicus niger. Подврста Haliaeetus pelagicus niger живи у Кореји, и има бијело перје само по репу. Ова подврста је предмет научне расправе; по некима је у питању измијењена а не заиста генетички различита врста. У сваком случају, ова подврста је крајем 1950-их истријебљена кроз лов и смањење животног простора.

Исхрана

Бјелоплећи бјелорепани се углавном хране рибом, нарочито лососом и пастрмком. Поред рибе, хране се и морским птицама, сисарима и стрвином. Иако се понекад хране младунцима фока, оне им као храна служе углавном у облику стрвине.

Размножавање

Ови орлови граде по неколико високих гнијезда (висине око 1,5 метара, пречника и до 2,5 метара), смјештених на високим стаблима или стијенама. Претпоставља се да периодично живе мало у једном, мало у другом гнијезду.

Након удварања, које почиње обично између фебруара и марта, и парења, женке обично полажу своја прва јаја у периоду од априла до маја. Обично само по једно младунче преживи у гнијезду. Након периода инкубације од 39-45 дана пилићи, перја боје између пепео-сиве и бијеле, излазе из јаја. Ускоро перје постаје смеђе, а кроз око 2,5 мјесеца уче да лете. Полну зрелост стичу у доби од 4 до 5 година старости. Пунољетно перје бјелоплећих бјелорепана се појављује тек кад имају између 8 и 10 година старости.

Литература

• BirdLife International (2004). „Haliaeetus pelagicus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. мај 2006. CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза) База података садржи мапу распрострањености, кратко образложење зашто је ова врста проглашена рањивом и при томе коришћени критеријуми
• Brown, Leslie Hilton. : Eagles of the world. David & Charles, Newton Abbot.. 1976. ISBN 978-0-7153-7269-2.
• Ferguson-Lees, James; Christie, David A. & Franklin, Kim. : Raptors of the world: a field guide. Christopher Helm, London & Princeton.. 2005. ISBN 978-0-7136-6957-2.
• True, Dan. : A family of eagles. Everest, New York.. 1980. ISBN 978-0-89696-078-7.
• Wink, M.; Heidrich, P. & Fentzloff, C. (1996): A mtDNA phylogeny of sea eagles (genus Haliaeetus) based on nucleotide sequences of the cytochrome b gene. Biochemical Systematics and Ecology 24: 783-791. Цјелокупан текст у ПДФ формату

Спољашње везе

• Подаци на сајту „BirdLife.org“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2009)
• Видео снимци на сајту „BioCrawler.com“
• Проучавања бјелоплећих бјелорепана на сајту „Natural-Research.org“