Корални спpуд Бу Тина налази се у Персијском заливу око 135 километара од Абу Дабија, главног града Уједињених Арапских Емирата. Захвата повшину од око 2 км² и налази се у саставу Резервата природе Марава. Од 2001. године налази се на листи УНЕСКО-а, а један је од кандидата за нових седам чуда природе. Посета острву је стриктно ограничена, а стални боравак је забрањен. Налазе се у тропским пределима северне хемисфере.

Бу Тина
Мапа острва
Географија
Координате24° 36′ 06″ С; 53° 04′ 49″ И / 24.60167° С; 53.08028° И / 24.60167; 53.08028 24° 36′ 06″ С; 53° 04′ 49″ И / 24.60167° С; 53.08028° И / 24.60167; 53.08028
Површина~ 2 km2
Највиши врх6 м
Администрација
УАЕ
Демографија
Становништво0
Густина ст.Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „~“. стан./km2

Геологија

уреди

Према геоморфолошкој класификацији ова острва се убрајају у коралске спрудове, а њихове обале припадају типу манговских и коралско-спрудних. Наиме, коралски спрудови се пружају дуж тропских обала, најчешће у виду уских и дугачких баријера, мале висине. Острва су се формирала током терцијара.

Географија

уреди

Бу Тина је ненасељена, а у рељефу доминирају песковито тло и муљевите обале обрасле шумама мангова. Живи свет је веома разноврстан, па овде бораве корњаче, фламингоси, пеликани, ретка врста орла рибара, ласте и соктрански коморани. Уз саму обалу се мресте бројне врсте риба попут гргеча, туна, скуша и др. Околне воде насељавају дугонзи, делфини (грбави и кљунасти), као бројне коралске колоније и морске траве.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Петровић, Д. и Манојловић П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд

Спољашње везе

уреди