Буљине или сове ушаре (лат. Bubo) представљају род птица из породице правих сова (Strigidae).[4]

Буљине
Временски распон: касни плиоцен—данас
Индијска буљина, Bubo bengalensis
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Strigiformes
Породица: Strigidae
Род: Bubo
Duméril, 1805[1][2]
врсте

двадесетак, види текст

Синоними
  • Huhua
  • Nyctea Stephens, 1826
  • Ophthalmomegas Dejaut, 1911[3]

види текст

Род буљина, у зависности од дефиниције, садржи 10 до 20 врста које живе широм света. Поједини припаднци овог рода представљају једне од највећих сова. Иако су првобитно у овај род сврставане искључиво сове са ушним перјем (отуд и назив сове ушаре), касније је традиција прекинута сврставањем других врста у овај род.

Буљина са пацовом у кљуну

Систематика

уреди
 
Око буљине

И дан данас је у току расправа о томе које би све врсте требало укључити у род буљина. Иако подаци секвенци митохондријске ДНК (mtDNA) цитохрома b иду у прилог одлуци неких научника да се снежна сова као једна од ушатих сова адаптирала на арктичке услове, сврставајући је због тога у род Bubo;[5] ово образложење ипак нису прихватили сви научници, па је неки сврставају је у засебан род Nyctea.[6]

Исто тако, постоје неслагања око тога да ли четири сове рибарице, иницијално сврстане у род Ketupa, треба пребацити у род Bubo.[7] Да би род Bubo постао монофилетски, секвенце mtDNA цитохрома b сугеришу да би у буљине такође требало укључити род Scotopelia. Са друге стране, род Bubo би у том случају постао превелик и лоше дефинисан и чини се да би се Bubo у том случају састојао од два различита кладуса. Стога, алтернатива је да се ова два рода (Ketupa и Scotopelia) уједине у род Ketupa, под условом да се неке нетипичне буљине — у најмању руку малајска, шумска и усамбарска буљина, вероватно и гвинејска буљина и можда још неке друге — пребаце у тај род. Због свих ових проблема, као и због тога што су неке буљине недовољно проучене (на пример афричка буљина), неопходно је спровести додатна истраживања.[5]

Постојеће врсте

уреди

Следеће тренутно живе врсте се уобичајено сврставају у род буљина:

 
Буљина (Bubo bubo)

Према неким поделама, и следеће врсте припадају роду буљина:

Фосили

уреди

Изумрле именоване врсте које припадају роду буљина су:

  • Bubo florianae (касни миоцен, Мађарска; прелиминарно постављена овде)
  • Bubo leakeyae (рани плиоцен, Танзанија)
  • Bubo binagadensis (касни плеистоцен, Азербејџан)
  • Bubo osvaldoi (плеистоцен, Куба)[9]

Поред именованих, забележени су и други значајни фосили праисторијских буљина, обично у фрагментима:

  • Bubo sp. (касни плиоцен, Француска)[10]
  • Bubo sp. (касни плиоцен, Пољска; прелиминарно постављена овде)[11]
  • Bubo sp. (касни плеистоцен, Мексико)[12]

За специмен коракоидне кости из касног плиоцена у Канзасу, који се налази у музеју природне историје Универзитета у Мичигену, не може се са сигурношћу утврдити да ли припада роду Bubo или Strix. Овај фосил припада таксону који је по величини сличан и америчкој буљини (B. virginianus) и лапонској сови (S. nebulosa).[13]

Синклерска сова (Bubo sinclairi) из Калифорније током касног плеистоцена можда је била палеоподврста америчке буљине,[14] док се врста Bubo insularis, која је отприлике у том периоду живела на Медитерану, сматра синонимом палеоподврсте сове рибара.[11][15]

За неколико фосила првобитно сврстаних у род Bubo се касније испоставило да су у питању друге птице. Врсте "Bubo" incertus и "Bubo" arvernensis из касног еоцена/раног олигоцена данас се сврставају у кукувије и то у родове Nocturnavis и Necrobyas. "Bubo" leptosteus се данас сматра примитивном совом из рода Minerva (првобитно Protostrix). "Bubo" poirreiri, из касног олигоцена или раног миоцена из Француске, сада је сврстана у род Mioglaux.

Са друге стране, наводни фосил чапље "Ardea" lignitum, из касног плицоена из Немачке, представља заправо фосил сове и вероватно припада роду Bubo. С обзиром на његову старост — око два милиона година — данас се сматра претком врсте Bubo bubo.[16][11]

Интеракција са људима

уреди

Већина сова није у директном контакту са људима, управо због тога што су махом активне ноћу. Ипак, током 2015. године, буљина у Пурмеренду у Холандији, напала је око 50 људи, а заустављена је тек након што је унајмљен соколар како би је ухватио.[17]

Референце

уреди
  1. ^ Melville, RV & JDD Smith, ур. (1987). Official Lists and Indexes of Names and Works in Zoology. ICZN. стр. 58. 
  2. ^ Gregory, SSMS (2010). „The two 'editions' of Dumeril's Zoologie analytique, and the potential confusion caused by Froriep's translation Analytische Zoologie.”. Zoological Bibliography. 1 (1): 6—8. 
  3. ^ Possibly a junior synonym of Ketupa, if that is a valid genus: Pavia (1999), Mlíkovský (2002, 2003).
  4. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 179. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  5. ^ а б Olsen et al. (2002)
  6. ^ Potapov, Eugene; Sale, Richard (2013). The Snowy Owl. T&APoyser. ISBN 978-0-7136-8817-7. 
  7. ^ König et al. (1999)
  8. ^ Milenković, N. „Ishrana kukuvije (Tyto alba, Scopoli 1769) okoline Smedereva” (PDF). sove.org.rs. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Приступљено 3. 5. 2020. 
  9. ^ Arredondo, O; Olson, SL. „A New Species of Owl of the Genus Bubo from the Pleistocene of Cuba (Aves: Strigiformes)”. Proc. Biol. Soc. Wash. 107 (3): 436—444. 
  10. ^ Lambrecht 1933, стр. 616
  11. ^ а б в Mlíkovský 2002
  12. ^ A single bone of a large horned owl distinct from B. virginianus: Steadman et al. (1994)
  13. ^ Feduccia 1970
  14. ^ Howard 1947
  15. ^ Mlíkovský 2003
  16. ^ Olson 1985, стр. 167
  17. ^ Horror Owl: Caught In Purmerend[мртва веза]

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
  •   Медији везани за чланак Буљине на Викимедијиној остави