Будимска брда
Будимска брда (мађ. Budai-hegység)су низак планински ланац бројних брежуљака који се простиру на будимској страни Будимпеште, главног града Мађарске. Најпознатија брда која се налазе у границама града су брдо Гелерт, Вархеђ, Рожадомб, Швабхеђ, Јаношхеђ, Сечењхеђ и Шашхеђ. Ова брда поред паркова и шума имају и урбане насељена подручја.
| Будимска брда | |
|---|---|
| Budai-hegység | |
 Поглед са брда Гелерт 2015. | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Нађ−Копас[1] |
| Ндм. висина | 559 m |
| Координате | 47° 19′ 48″ С; 18° 31′ 34″ И / 47.3300° С; 18.5260° И 47° 19′ 48″ С; 18° 31′ 34″ И / 47.3300° С; 18.5260° И |
| Димензије | |
| Површина | 201 km2 |
| Географија | |
| Државе | Мађарска |
| Регије | Централна Мађарска |
| Област | Пешта |
| Топографска мапа | Позиција Будимских брда  |
Многе планине планинског ланца налазе се у границама Будимпеште, на будимској страни I, II, III и XII округа.[2] Делови унутар главног града се такође заједнички називају Будимска брда или Будимске планине. Будимска брда такође обухватају Пати, Нађковачи, Реметеселеш, део Шољмара и село Телки.[2] Планински венац је омеђен планинама Пилиш на северу, басеном Замбеки на западу, Терекбалинтом, Диошдом и Ердом на југу и Дунавом (Визиварош) на истоку. Његова највиша тачка је Нађ-Копас, која је висока 559 метара.
Геологија
уредиБудаерш доломит анизијско-карнског доба (период тријаса) је најстарија формација која се појављује у Будимским брдима.[3] Млађа тријаска сукцесија је састављена од кречњачког доломита и кречњака (фације басена), и доломита у комбинацији са кречњаком (платформска фација).[4][5] Тријаска површина је састављена од карстификованих карбоната,[6] који су прекривени сукцесијом горњег еоцена направљеном од слојева конгломерата.[7]
Током периода од терминалне креде до Приабона, ово подручје је било крашко копнено окружење са изразитим рељефним разликама. То је такође било време када су тријаске формације еродиране. Континентални период (завршен трансгресијом у касном еоцену) карактерише формирање малих лепеза у подножју падине. Лепезе су садржале значајне количине кластова андезита захваљујући блиској локацији лепеза са стенама извора андезита. Класти су се тада могли преносити периодичним токовима дуж долина. Касноеоценска трансгресија прерадила је нагомилане копнене седименте.[8]
Значајнија брда
уреди
Најзначајнија брда региона су:
- Будаерш (брдо)
- Ференц (брдо)
- Јанош (брдо)
- Кућа (брдо)
- Копас (брдо)
- Нађ−Сенаш (брдо)
- Ремете (брдо)
- Сабадшаг (брдо)
- Сечењ (брдо)
- Жирош (брдо)
Структура површине
уреди| Искоришћење простора | Површина | Однос површина |
|---|---|---|
| Стамбена зона | 6.139,6 ha | 30,6% |
| Оранице | 1.674,3 ha | 8,3% |
| Баште | 319,7 ha | 1,6% |
| Виногради | 39,8 ha | 0,2% |
| Ливаде, пашњаци | 1.509,9 ha | 7,5% |
| Шуме | 10.390,0 ha | 51,7% |
| Водене површине | 15,3 ha | 0,1% |
Литература
уреди- Budai-hegység [Buda Hills Atlas]. Cartographia. Budapest. 2007. ISBN 9789633525739.
- Bedő István (1999). Nyugat Pest megye útikönyv (Budai-hegység). Nagykovácsi. ISBN 963-550-956-1.
- Hegytörténet. Hegytörténeti Konferencia Budapest-Hegyvidék 2000. Szerk.: Noéh Ferenc. XII. kerületi Önkormányzat és Tarsoly Kiadó. Budapest. 2001.
- Juhász Árpád (1988). dr. Gál Éva: A budai hegyvidék. Képzőművészeti Kiadó. Képzőművészeti Kiadó. ISBN 963-336-436-1.
- Magyarország kistájainak katasztere. Szerk.: Dövényi Zoltán. MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. Budapest. 2010. ISBN 978-963-9545-29-8.
- Dr. Pápa Miklós (1956). Budai hegyek útikalauz, Sport Lap- és Könyvkiadó. Budapest. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 10. 06. 2020.
- Dr. Pápa Miklós (1966). Budai-hegység útikalauz, Sport. Budapest.
Референце
уреди- ^ Видиковац Чергезе−Пал
- ^ а б Катастар малих градова Мађарске
- ^ Haas, János; Budai, Tamás; Dunkl, István; Farics, Éva; Józsa, Sándor; Kövér, Szilvia; Götz, Annette; Piros, Olga; Szeitz, Péter (2017-09-13). „Будаерс-1 добро ревидиран: Прилози тријаској стратиграфији, седиментологији и магматизму југозападног дела Будимских брда”. Central European Geology. 60 (2): 201—229. Bibcode:2017CEJGl..60..201H. ISSN 1788-2281. doi:10.1556/24.60.2017.008
. hdl:10831/67494 .
- ^ Balogh, K. (1981). „Корелација мађарског тријаса”. Acta Geologica Hungarica. 24 (1): 3—48.
- ^ Kozur, Heinz; Mock, Rudolf (октобар 1991). „Нови средњекарнски и ретски конодонти из Мађарске и Алпа. Стратиграфски значај и тектонске импликације за Будимске планине и суседна подручја” (PDF). Jahrbuch Geologischen Bundesanstalt. 134: 271—297. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-06-09. г. Приступљено 2018-03-07.
- ^ Kósa, Gábor; Mindszenty, Andrea; Mohai, Rita (2003). „Еоценска алувијална лепеза која се простире преко високо рашчлањене палеокрашке површине коју су изградили горњотријаски доломити. Нови детаљи о раној палеогенској еволуцији Будимских брда” (PDF). Bulletin of the Hungarian Geological Society. 133 (2): 271—285.
- ^ Magyari, Árpád (1994). „Касна еоценска транспресија у брдима Будаерс”. Bulletin of the Hungarian Geological Society. 124 (2): 155—173.
- ^ Farics, Éva; Farics, Dávid; Kovács, József; Haas, János (2017-10-28). „Интерпретација седиментолошких процеса крупнозрних наслага применом нове комбиноване кластерске и дискриминантне анализе”. Open Geosciences. 9 (1): 525—538. Bibcode:2017OGeo....9...40F. ISSN 2391-5447. doi:10.1515/geo-2017-0040 . hdl:10831/66854 .
Спољашње везе
уреди- Будимска брда
- „Туристички путеви”. turistautak.hu. 23. 5. 2014. Приступљено 23. 5. 2014.
- Будимска брда на funiq-hu-n
