Будимир Давидовић
Будимир Давидовић (Горачићи, 1890—Чачак, 1980), био је учесник Балканских и Првог светског рата, као поднаредник српске војске. За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима, са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом.[1]
Будимир Давидовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1890. |
| Место рођења | Горачићи, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1980. |
| Место смрти | Чачак, СФРЈ |
Биографија
уредиБудимир је као искусан војник из Балканских ратова учествовао током Првог светског рата у више борби против Аустроугара и бугарских војника. Прошао је албанску голготу, стигао до Крфа и био један од учесника пробоја Солунског фронта. Почетком 1918. године јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб - Обла Чука, Кравице - Западни Ветерник, био рањен са седамнаест убода у борби прса у прса. У току борбе на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тела седамдесет четири парчета од бомбе.[2]
Након ослобођења и повратка у Србију, Будимира је снашла судбина многих његових сабораца који су остали инвалиди. Онако без руке био је присиљен да ради у надници код другога, а људи су га држали из сажаљења. После је носио млеко у Чачак, био монополски контролор, служитељ у пореској управи.[3]
Извори
уреди- ^ „Давидовић Будимир – прича о српском ратнику јунаку”. Магацин-национални портал. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2016.
- ^ „100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Милоје се вратио кући право на свој парастос, Будимир преживео 70 рана”. Искра. Приступљено 18. 12. 2016.
- ^ Bogojević, Milan (15. jul 2016). „Будимир Давидовић: Витез Легије части и Карађорђеве звезде умирао од глади”. Moj nedeljnik. Приступљено 18. 12. 2016.[мртва веза]
- ^ „Kako Čačani čuvaju uspomenu na Veliki rat”. Naslovi.net. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2016.
