Бугарски батаљон Христо Ботев

Бугарски народноослободилачки батаљон „Христо Ботев формиран је 19. децембра 1943. у селу Фуштани, област Меглен. Његови први борци били су бивши бугарски војници који су одлучили да се придруже НОВЈ.

Бугарски батаљон „Христо Ботев“
Застава бугарске народности у СФРЈ
Постојање19. децембар 1943март 1944.
Место формирања:
Фуштани, Меглен
Јачинадецембар 1943: 42 војника и официра[1]
ДеоНОВЈ
Ангажовање
Команданти
КомандантДичо Петров
Политички комесарТрифун Трифунов

У тајном договору с бугарским поручником Дичом Петровим, Први батаљон Треће оперативне зоне НОМ и ПОМ „Страшо Пинџур“ напао је бугарску пограничну јединицу код села Коњско (Ђевђелија) и карауле Коњски Гроб и Брце на планини Кожуф 15/16. децембра 1943. године, при чему је био заробљен 61 наоружан бугарски војник и један подофицир. Према одлуци Централног комитета КП Македоније и Главног штаба НОВ и ПО Македоније бугарским војницима је понуђено да се придруже НОПЈ. Њих 16 одбило је да им се придружи након чега су разоружани и пуштени да оду својим кућама, док су тројица успели да побегну. Након тога је од раније заробљених бугарских војника и новопридошлица формиран нови батаљон.[1]

Командант батаљона био је Дичо Петров, а политички комесар Трифун Трифунов.

Батаљон је ушао у састав Друге македонске ударне бригаде, а затим, заједно с батаљоном „Стив Наумов“, ушао у састав Групе батаљона НОВ и ПОМ.

Борбени пут батаљона

уреди
 
Спомен-плоча у селу Коњско где је извршен напад на бугарску пограничну јединицу.

Батаљон је извршио напад на бугарску пограничну јединицу код села Коњско, учествовао у борби против немачких снага на Меглену 10. јануара 1944, учествовао у Фебруарском походу (31. јануар15. фебруар) и у разбијању Прешевске и Жеглиговске бригаде ЈВуО код села Селце 29. фебруара. Тамо су им се придружили сви остали бугарски војници који су се до тада борили у осталим јединицама НОВЈ с кумановско-врањанског подручја.[1]

По доласку у црнотравски крај, батаљон је почетком марта 1944. ушао у састав бугарског Трнског народноослободилачког одреда, од којег је касније била формирана бугарска Друга софијска НО бригада.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље, 2009, 217. стр.