Буар је село у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1082 становника. Буар је смештен правцем север-североисток у односу на ужичку котлину, а на падинама Јелове горе, највиши врх је Ђаков камен (1003 мнв). Село се састоји од следећих целина: Беле воде и Сињевац, Теразијски Буар или Спасовњача, Порски Буар, Коштички Буар, Висови, Ђерићевина и Чаковина. Становништво је пореклом из северне Црне Горе и источне Херцеговине, досељавано у периоду од краја 18. века до седме деценије 19. века. Међу најстаријим фамилијама су Аџићи, Гмизовићи, Ђерићи, Челиковићи, Божовићи, Бајчетићи, Полимчевићи. Село прислављава Спасовдан. На почетку отоманске власти, село се звало Кошчица, а на крају турског владања, половином 19. века, припадало је џамији у Сињевцу, као хасовина. Све до половине 20. века, преко села је водио пут за Ваљево. У селу се налази кућа српског песника Љубомира Симовића, који је овде 1990. године написао књигу есеја Ковачница на Чаковини.
У селу Буар живи 1105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,8 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 389 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
1 |
| 80+ |
7 |
|
|
13 |
| 75—79 |
10 |
|
|
29 |
| 70—74 |
27 |
|
|
32 |
| 65—69 |
25 |
|
|
37 |
| 60—64 |
35 |
|
|
26 |
| 55—59 |
35 |
|
|
20 |
| 50—54 |
62 |
|
|
55 |
| 45—49 |
70 |
|
|
67 |
| 40—44 |
59 |
|
|
50 |
| 35—39 |
45 |
|
|
45 |
| 30—34 |
55 |
|
|
55 |
| 25—29 |
63 |
|
|
47 |
| 20—24 |
44 |
|
|
50 |
| 15—19 |
48 |
|
|
53 |
| 10—14 |
57 |
|
|
45 |
| 5—9 |
38 |
|
|
29 |
| 0—4 |
38 |
|
|
40 |
| Просек : |
36,8 |
|
|
38,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
222
|
216
|
244
|
271
|
207
|
251
|
389
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
48
|
70
|
59
|
105
|
44
|
42
|
13
|
7
|
0
|
1
|
3,64
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
588
|
163
|
384
|
25
|
15
|
1
|
| Женски
|
580
|
93
|
386
|
88
|
12
|
1
|
| УКУПНО
|
1.168
|
256
|
770
|
113
|
27
|
2
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
323
|
35
|
0
|
1
|
136
|
| Женски
|
170
|
20
|
0
|
0
|
51
|
| УКУПНО
|
493
|
55
|
0
|
1
|
187
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
9
|
42
|
36
|
3
|
31
|
| Женски
|
0
|
5
|
32
|
10
|
3
|
| УКУПНО
|
9
|
47
|
68
|
13
|
34
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
5
|
13
|
2
|
1
|
| Женски
|
1
|
1
|
5
|
7
|
30
|
| УКУПНО
|
1
|
6
|
18
|
9
|
31
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
9
|
0
|
0
|
0
|
| Женски
|
5
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
14
|
0
|
0
|
0
|
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
- Љубомир Симовић, Ковачница на Чаковини, СКЗ, Београд, 1990.
1082.svg)
