Бродарево

насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу

Бродарево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1845 становника.

Бродарево
Бродарево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПријепоље
Становништво
 — 2011.Раст 1845
Географске карактеристике
Координате43° 13′ 08″ С; 19° 43′ 04″ И / 43.219° С; 19.717833° И / 43.219; 19.717833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина747 m
Бродарево на карти Србије
Бродарево
Бродарево
Бродарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31305
Позивни број033
Регистарска ознакаPP

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налази ОШ „Светозар Марковић” Бродарево са више издвојених одељења, као и ФК Јасен.

Географија

уреди
 
Главна улица

Бродарево се налази у југозападном делу Србије, на граници са Црном Гором, у централном делу Рашке, на реци Лим, на магистралном путу М-2л, и железничкој прузи Београд – Бар. Бродарево припада општини Пријепоље, удаљено је 24km од града Пријепоља. Овде се налази Железничка станица Бродарево.

Порекло имена

уреди

Пошто се Бродарево налазило на караванском путу, сасвим је извесно да је тај пут код Бродарева прелазио реку Лим, тј. ту се река на најплићем месту „бродила“, односно газила и ту улогу „осигурања“ брода (прелаза) имао је неки храбар човек који се звао „бродар“. Због повољних услова ту се развило насеље за које су говорили: То је Бродарево (по Бродару) тако да се озваничио назив Бродарево.

Идентично су и други називи места добили име: Славонски Брод и Брод (Република Српска) на Сави, Дањски Брод на Дриму, некада, Брод Зрињски[1] на Уни, Брод Моравице, Стари Брод на Дрини.

Демографија

уреди
 
Џамија у Бродареву

У насељу Бродарево живи 1197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,8 година (30,9 код мушкараца и 32,7 код жена). У насељу има 435 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,09.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 732
1953. 820
1961. 974
1971. 1.221
1981. 1.441
1991. 2.182 2.130
2002. 1.780 2.390
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Бошњаци
  
1.460 82,02%
Срби
  
192 10,78%
Муслимани
  
100 5,61%
Роми
  
4 0,22%
Горанци
  
2 0,11%
Црногорци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Српско коло, број 38., стр. 15., Ускочко и соколско гнијездо на Уни. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 05. 03. 2019. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди