Брајтенфелд (Беч)
| Брајтенфелд | |
|---|---|
| Грб | Карта |
 |
 |
Брајтенфелд (нем. Breitenfeld) је до 1850. године био самостална општина, а данас је то дио Беча који припада његовом 8. округу, Јозефштату (Josefstadt).
Положај
уредиБрајтенфелд се налази у сјеверозападном дијелу округа Јозефштат и сјеверно граничи са Михелбојерном (округ Алзергрунд), а западно са Гиртлом и округом Херналс. Јужно граничи са дијелом округа Јозефштат, а источно са дијелом округа Алзерфорштад. Област која припада Брајтенфелду ограничена је идућим улицама: Алзер улицом (Alser Straße), Бечким појасом, (Wiener Gürtel), Флоријани сокаком, (Florianigasse) и Фелд улицом (Feldgasse).
Историја
уредиБрајтенфелд је задњи основани дио округа Јозефштат. У 15. вијеку Брајтенфелд (широко поље) је био мјесто гдје су се узгајале житарице и припадао је Шотенштифту. Тек 1802. године отац (свештеник) Бено Поинтнер (Benno Pointner) је допустио насељавање горњег дијела овог мјеста (Obere Alsbreite). Доњи дио мјеста (Untere Alsbreite) је већ од 1770. године био насељен, а то је подручје између Алзер штрасе, Шкодагасе и Фелдгасе. Док је доњи дио мјеста припадао Алзерфорштату, горњи дио је проглашен као Брајтенфелд. Најпознатији промотер мјеста био је Карл Георг Габер (1771—1854), који је у Лангегасе 20 водио једну едукациону установу. Габер је 1802—1812. и 1829—1840. радио као судија задужен за мјесто Брајтенфелд и у том периоду приписују му се велике заслуге за снажан развој мјеста. Године 1826. мјесто је било освијетљено са 75. латерни, 1828—1829. изграђена је и канализација. Године 1834. покренут је и Исисбрунен (Isisbrunnen). Габерово сједиште било је на Алберт плацу 8 (Albertplatz 8) гдје и данас стоји његова вила (Gaberschlössel). Године 1850., пред уједињавање са Јозефштатом, мјесто је имало 96. кућа и 4.875 становника.
Литература
уреди- Klusacek, Christine; Stimmer Kurt: Josefstadt. Beiseln, Bühnen, Beamte. Wien. 1991. ISBN 978-3-900272-40-1.