Брајан Вилсон Керниган (енгл. Brian Wilson Kernighan, рођен 1. јануара 1942) је канадски научник у области рачунарства који је радио у Беловим лабораторијама заједно са креаторима Јуникс оперативног система, Кеном Томпсоном и Денисом Ричијем, те је допринео развоју Јуникса. Керниган је такође коаутор AWK и AMPL програмских језика. "К" у "К&Р C", као и "К" у "AWK" означавају почетно слово његовог презимена. Од 2000. године, Керниган је професор на департману за рачунарске науке на Универзитету Принстон, где је такође и представник департмана за додипломске студенте.[4][5]

Брајан Керниган
Брајан Керниган у Беловим Лабораторијама 2012. године.
Лични подаци
Пуно имеБрајан Вилсон Керниган
Датум рођења( 1942-01-01)1. јануар 1942.[1]
Место рођењаТоронто, Онтарио, Канада
ДржављанствоКанада
ОбразовањеУниверзитет у Торонту
Универзитет Принстон
Научни рад
ПољеРачунарство
МенториПитер Вајнер[2]
Познат по
Званични веб-сајт
www.cs.princeton.edu/~bwk/www.cs.princeton.edu/~bwk/

Младост и образовање

уреди

Рођен у Торонту, Керниган је похађао Универзитет у Торонту између 1960. и 1964. године, где је стекао бечелорску диплому у инжењерској физици.[6] Докторску диплому стекао је у електротехници на Универзитету Принстон 1969. године за истраживање које је надгледао Питер Вајнер.[5]

Каријера и истраживање

уреди

Керниган је професор на департману за рачунарске науке на Принстону од 2000. године. Сваке јесени предаје курс под називом "Рачунари у нашем свету", којим представља основе рачунарства студентима који нису у тој струци. Керниганово име постало је широко познато по коауторству прве књиге о програмском језику C са Денисом Ричијем. Керниган је потврдио да није учествовао у дизајнирању програмског језика C ("то је у потпуности рад Дениса Ричија").[6] Аутор је многих програма за Јуникс, укључујући дитроф.

У сарадњи са Шен Лином, осмислио је познату хеуристику за два НП-комплетна проблема оптимизације: партиционисање графа и проблем трговачког путника. Како би показали правичност у ауторским правима, први се назива Керниган-Лин алгоритам, док је други познат као Лин-Керниганова хеуристика.

Керниган је изјавио да, ако би се насукао на пусто острво са само једним програмским језиком, то би морао бити C.[7]

Публикације

уреди
  • The Elements of Programming Style (1974, 1978)
  • Software Tools (1976)
  • The C Programming Language (1978, 1988)
  • Software Tools in Pascal (1981)
  • The Unix Programming Environment (1984)
  • The AWK Programming Language (1988)
  • The Practice of Programming (1999)
  • AMPL: A Modeling Language for Mathematical Programming, 2nd ed. (2003)
  • D is for Digital: What a well-informed person should know about computers and communications (2011)[8]
  • The Go Programming Language (2015)[9]
  • Understanding the Digital World: What You Need to Know about Computers, the Internet, Privacy, and Security (2017)

Референце

уреди
  1. ^ Lohr, Steve (31. 10. 2002). „To the Liberal Arts, He Adds Computer Science”. The New York Times. „Mr. Kernighan, 60, is a computer scientist 
  2. ^ Kernighan, Brian Wilson (1969). Some Graph Partitioning Problems Related to Program Segmentation. proquest.com (Теза). Princeton University. OCLC 39166855.  (потребна претплата)
  3. ^ "C" Programming Language: Brian Kernighan - Computerphile на сајту YouTube
  4. ^ „Brian W. Kernighan - ACM author profile page”. dl.acm.org (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2018. 
  5. ^ а б „An Oral History of Unix”. 11. 6. 2007. Архивирано из оригинала 11. 06. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2018. 
  6. ^ а б „Interview with Brian Kernighan | Linux Journal”. www.linuxjournal.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2018. 
  7. ^ „An Interview with Brian Kernighan”. www-2.cs.cmu.edu. Приступљено 12. 10. 2018. 
  8. ^ D is for Digital: What a well-informed person should know about computers and communications. ISBN 978-1-4637-3389-6.
  9. ^ Brian Kernighan and Alan Donovan. The Go Programming Language. 2015. ISBN 978-0-13-419044-0.

Спољашње везе

уреди